Tekstovi iz kategorije „Jezik i razumevanje”.
Dete novu reč zapamti kada je čuje više puta, u stvarnoj situaciji i od nekoga ko mu je važan. Evo devet običnih trenutaka u danu u kojima se rečnik širi gotovo sam od sebe.
Za ove igre ne treba ni tabla, ni baterija, ni signal. Treba samo zadnje sedište, malo strpljenja i vozač koji ume da gubi. Usput se vežbaju rečnik, pamćenje i brzo mišljenje.
Zašto je nebo plavo, zašto pas nema ruke, zašto moram da spavam. Kako odgovarati na dečja „zašto“ a da ne poludite, i zbog čega se taj trud jeziku deteta višestruko vraća.
Iza deteta koje „ne sluša“ često stoji uputstvo koje je bilo predugo, nejasno ili izgovoreno u prazno. Sedam pitanja koja vredi sebi postaviti pre nego što zaključite da je u pitanju neposlušnost.
„Ispričaj mi nešto, ali ne iz knjige.“ Ako vas ta rečenica uhvati nespremne, ovo pismo je za vas. O pričama koje ne moraju biti dobre i o tome šta dete iz njih dobija.
Od nabrajanja „mama, pas, drvo“ do povezanog opisa u kojem se zna ko je gde, šta radi i zašto. Plan po nedeljama koji se može raditi uz bilo koju slikovnicu, kalendar ili porodičnu fotografiju.
Kad dete nauči slova, mnogi roditelji s olakšanjem zatvore slikovnicu: sad može samo. Upravo tada čitanje naglas počinje najviše da znači za rečnik, rečenicu i razumevanje.
Dete tačno sabira i množi, ali se kod zadatka sa tekstom izgubi. Pre nego što zaključite da mu „ne ide matematika“, proverite da li razume rečenice od kojih je zadatak napravljen.
„Progovoriće, i njegov tata je kasno progovorio“ ponekad je tačno, a ponekad skupo čekanje. Pregled okvirnih znakova po uzrastu, koraka koje roditelj može da preduzme i stručnjaka kojima se treba javiti.
Dvadeset minuta za stolom, bez telefona i televizora, detetu daje ono što nijedna radna sveska ne može: priliku da priča, da bude saslušano i da čuje kako odrasli pričaju.
Prepričavanje se traži od prvog razreda, a retko ko detetu pokaže kako se to zapravo radi. Vodič u osam koraka, od razgovora o tekstu do kratkog i samostalnog prepričavanja.
