Šta vidiš na slici? Četiri nedelje vežbanja opisivanja

Opisivanje slike je jedan od prvih zadataka koje dete dobije u školi: priča po slici, priča po nizu slika, kasnije opis predela ili lika. Deca koja to nisu vežbala obično nabroje nekoliko stvari i stanu. Razlog nije manjak mašte. Niko im nije pokazao šta se sve na slici može primetiti i kojim redom se o tome govori.

Plan koji sledi traje četiri nedelje. Svake nedelje dodaje se jedna veština, a prethodne se zadržavaju. Dovoljna su tri kratka susreta nedeljno, po desetak minuta.

Šta vam treba

Slike na kojima se nešto dešava i na kojima ima više likova: ilustracije iz slikovnica, stranice iz dečjih enciklopedija, zidni kalendar, porodične fotografije sa letovanja ili rođendana. Za svaki susret jedna slika. Fotografije na kojima je i samo dete posebno su zahvalne, jer ima šta da kaže.

Prva nedelja: ko i šta

Cilj: da dete imenuje što više onoga što vidi i da to kaže rečenicom, a ne jednom rečju.

Igrajte „ko će naći više“. Naizmenično govorite po jednu stvar sa slike, dok ne ponestane. Vi namerno birajte sitnice koje dete preskače: oluk, kvaka, senka, pertla. Tako mu pokazujete da se gleda i u uglove.

Zatim uvedite pravilo cele rečenice. Umesto „pas“, kaže se „Pas leži ispod klupe“. Ako dete kaže samo reč, vi je mirno proširite i idete dalje.

Druga nedelja: gde i kakvo

Cilj: prostorni odnosi i osobine.

Sada je pitanje gde se šta nalazi. Uvedite reči: ispred, iza, pored, između, iznad, ispod, u sredini, u uglu, levo, desno, u daljini, u prvom planu. Dobra igra je „pogodi na šta mislim“: opisujete predmet samo položajem („Nalazi se između drveta i ograde, iznad klupe“), a dete pokazuje. Pa obrnuto.

U drugom delu nedelje dodajte osobine: boju, veličinu, oblik, materijal, stanje. Kuća postaje „stara kuća sa oljuštenim zelenim kapcima“. Dogovorite da svaka imenica dobije bar jedan pridev i gledajte kako se dete trudi da nađe neki koji još nije upotrebilo.

Treća nedelja: šta se dešava i zašto

Cilj: radnje, uzroci i ono što se na slici ne vidi, ali se može zaključiti.

Pitanja ove nedelje:

• Šta ko radi?
• Kako se oseća dečak u crvenoj majici? Po čemu to vidiš?
• Koje je doba dana ili godine? Kako znaš?
• Šta se desilo malo pre ovoga?
• Šta će se desiti sledeće?

Ovde dete prelazi sa gledanja na zaključivanje. Na slici ne piše da je devojčica tužna, ali ima oborenu glavu i ispao joj je sladoled. Uvek tražite da kaže po čemu je zaključilo. Rečenica sa „zato što“ ili „jer“ pravi je ulov ove nedelje.

Četvrta nedelja: sve zajedno, po redu

Cilj: povezan opis od pet do osam rečenica.

Dajte detetu jednostavan redosled:

1. Šta je na slici u celini (jedna rečenica: „Na slici je dvorište u jesen.“).
2. Ko je tu i gde se nalazi.
3. Šta ko radi.
4. Jedan-dva zanimljiva detalja.
5. Šta misliš da će biti posle, ili kako ti se slika čini.

Prvi put opisujete vi, da čuje kako to zvuči. Zatim dete, na drugoj slici. Na poslednjem susretu igrajte „slepog crtača“: dete opisuje sliku koju vi ne vidite, a vi po njegovim rečima crtate. Onda uporedite. Sve što nedostaje na vašem crtežu nedostajalo je u opisu, i to dete odmah vidi samo, bez ijedne vaše primedbe.

Deca koja već pišu mogu na kraju da zapišu svoj opis u nekoliko rečenica. Usmeno uvek ide pre pismenog.

Ako zapne

• Dete samo nabraja. Vratite se na prvu nedelju i pravilo cele rečenice. Pomaže pitanje „šta radi?“ posle svake imenovane stvari.
• Kaže „ne znam“ na pitanja o osećanjima i uzrocima. Ponudite dva odgovora: „Da li je ljut ili uplašen? Pogledaj mu obrve.“ Biranje je lakše od smišljanja.
• Dosadno mu je. Promenite slike. Stripovi bez teksta, reklamni katalozi i fotografije iz vašeg detinjstva gotovo uvek upale.

Posle četiri nedelje ne prestajte sasvim. Jedna slika nedeljno, u čekaonici ili pred spavanje, dovoljna je da veština ostane. Više ideja za slične zadatke naći ćete među vežbama za jezik i razumevanje.