Pronađi razlike, precrtaj slovo: zašto ove jednostavne vežbe rade

Zadaci tipa „pronađi sedam razlika“ stariji su od svih današnjih roditelja. Bili su na poslednjoj strani dečjih listova, između stripa i ukrštenice. Slične zadatke psiholozi i defektolozi odavno koriste u radu sa decom, a neke njihove varijante, na primer precrtavanje zadatog znaka u dugom nizu, služe i za procenu pažnje. Postoji razlog zašto su opstali.

Šta dete radi dok traži razlike

Spolja se vidi dete koje gleda u dve slike. Iznutra se odvija prilično zahtevan posao.

• Bira šta gleda. Od mnoštva detalja izdvaja jedan (dimnjak, mačkin rep) i zanemaruje ostalo. To je selektivna pažnja, ona ista koja mu treba da na punoj tabli pronađe zadatak koji prepisuje.
• Poredi. Drži u glavi kako dimnjak izgleda na levoj slici dok gleda desnu. Time se zapošljava radno pamćenje.
• Pretražuje po nekom redu. Dete koje nasumice skače pogledom nađe tri razlike i zaglavi. Ono koje ide redom, sleva nadesno i odozgo nadole, nađe sve. Sistematično pretraživanje se uči, i ovo je jedno od retkih mesta gde ga dete uči sa zadovoljstvom.
• Istrajava. Prvih pet razlika ide lako. Šesta i sedma traže da se ostane na zadatku i kad više nije zabavno, a za školu je baš to najdragocenije.

Precrtavanje radi slično, sa naglaskom na tempu i tačnosti. Pred detetom je nekoliko redova slova, brojeva ili sličica, a zadatak glasi: precrtaj svako „a“ ili zaokruži svaku jabuku. Dete mora da ide red po red, da ne preskoči nijedan znak i da ne precrta pogrešan. Greške su dvojake i svaka nešto govori. Preskočeni znaci obično znače da je žurilo ili da mu je pažnja popustila pred kraj. Pogrešno precrtani znaci govore o brzopletosti.

Šta od ovih vežbi ne treba očekivati

Ne bi bilo pošteno obećati da će dete posle mesec dana traženja razlika mirno sedeti na času i dobijati bolje ocene. Kod vežbanja pažnje najviše se popravlja ono što se vežba: dete postaje bolje u traženju razlika i sličnim zadacima. Prenos na školski rad nije automatski i ne treba ga uzimati zdravo za gotovo.

Ono što se prenosi, pod uslovom da mu pomognete, jesu navike: da se gleda redom, da se ne staje kod prve prepreke, da se urađeno proveri. Zato je korisno da povremeno naglas povežete jedno sa drugim: „Sećaš se kako si tražio razlike red po red? Hajde tako da proverimo i ovaj diktat.“ Bez tog mosta vežba ostaje vežba.

I još jedna ograda: ove vežbe nisu lek ni terapija. Ako dete ima ozbiljne i dugotrajne teškoće sa pažnjom, radni listovi ne mogu da zamene razgovor sa stručnjakom.

Plan za četiri nedelje

Deset minuta dnevno, pet dana u nedelji, u isto doba dana, najbolje pre domaćeg, kao zagrevanje. Zadatke možete naći među vežbama za pažnju i koncentraciju i vežbama vizuelnog opažanja, a precrtavanje lako napravite i sami od stranice starih novina.

Prva nedelja: da krene i da uspe

Laki zadaci: slike sa malo detalja i pet do šest razlika, precrtavanje jednog krupnog znaka u dva-tri reda. Cilj je da dete svaki zadatak završi i da mu se dopadne. Vreme ne merite. Pokažite mu kako se ide redom, prstom ili olovkom.

Druga nedelja: strategija

Nešto bogatije slike. Kod razlika uvedite podelu slike na četvrtine: prvo gornji levi ugao, pa gornji desni, i tako redom. Kod precrtavanja pređite na sitnija slova i više redova. Pitajte ga na kraju: „Kako si tražio?“ Dete koje ume da opiše svoj način počinje njime da upravlja.

Treća nedelja: tačnost i provera

Posle svakog zadatka dete samo proverava: prebroji pronađene razlike, prođe još jednom kroz redove i potraži preskočene znake drugom bojom. Zajedno prebrojte greške, bez grdnje, i zapišite broj. Sutra pokušava da ih bude manje. Deca vole da pobeđuju jučerašnjeg sebe mnogo više nego da ih poredite sa drugima.

Četvrta nedelja: malo teže i malo duže

Dva znaka umesto jednog (precrtaj „a“, zaokruži „e“), slike sa deset razlika, zadaci pronađi uljeza i pronađi isti par među sličnima. Sada možete uvesti i peščanik ili štopericu, ako dete to voli. Ako ga vreme uznemirava, izostavite ga, jer je tačnost važnija od brzine.

Nekoliko pravila da se sve ne pokvari

• Deset minuta znači deset minuta. Ako dete traži još, dajte mu još jedan zadatak i stanite. Bolje je da ostane željno.
• Zadatak koji je pretežak ostavite za kasnije. Vežba pažnje u kojoj dete stalno ne uspeva postaje vežba odustajanja.
• Ne ispravljajte umesto njega. Recite: „Ostala je još jedna razlika u donjem delu slike“ i pustite ga da je nađe.
• Ne pretvarajte vežbu u kaznu ni u uslov („nema crtanog dok ne uradiš pažnju“).
• Posle četiri nedelje napravite pauzu ili promenite vrstu zadataka. I najbolja vežba dosadi.

Na kraju meseca stavite jedan do drugog list iz prve i list iz četvrte nedelje i pokažite ih detetu. Kad svojim očima vidi koliko je napredovalo, to mu znači više od ocene.