Vaše dete gubi pažnju? Šta raditi u pet tipičnih situacija

Rečenicu „on ne može da se skoncentriše“ učitelji i školski psiholozi čuju gotovo svakodnevno, a iza nje se kriju vrlo različite stvari. Jedno dete ne može da sedi, drugo sedi mirno ali je mislima daleko, treće radi sasvim dobro dok ga nešto zanima, a raspe se čim zadatak postane dosadan. Zato opšti savet „vežbajte pažnju“ malo pomaže. Korisnije je pogledati u kojoj tačno situaciji pažnja puca i baš tu nešto promeniti.

Jedna napomena pre situacija: pažnja se kod dece razvija godinama i neravnomerno. Prvak koji se posle deset minuta pisanja vrpolji ne pokazuje nikakav poremećaj, on pokazuje da ima sedam godina. Ono što sledi su tipične kućne i školske scene i potezi koji u njima najčešće pomognu.

Kad počne zadatak, pa posle dva minuta gleda kroz prozor

Najčešći razlog je prozaičan: zadatak je predugačak ili dete ne zna odakle da krene. Stranica sa dvadeset računa detetu izgleda kao zid. Presavijte list ili pokrijte donji deo praznim papirom, tako da vidi samo četiri ili pet zadataka. Kad ih završi, otkrijte sledeće. Posao je isti, ali ga oko i glava doživljavaju sasvim drugačije.

Proverite i da li je razumelo šta se traži. Zamolite ga da vam svojim rečima kaže šta treba da uradi. Dete koje ne razume uputstvo retko kaže „ne razumem“. Mnogo češće počne da se igra gumicom.

Kad mu kažete tri stvari, a ono uradi samo prvu

„Obuj patike, ponesi flašicu i ugasi svetlo u sobi“ za mnogu mlađu decu je previše odjednom. Radno pamćenje, ono koje drži uputstvo u glavi dok ga izvršavamo, kod mlađih osnovaca još ima mali kapacitet. Ovde se ne radi o neposlušnosti.

• Pre nego što nešto kažete, priđite i sačekajte da vas dete pogleda. Uputstvo doviknuto iz kuhinje najčešće se ne računa.
• Dajte jedan ili dva koraka, a sledeće tek kad to završi.
• Za ono što se ponavlja svakog dana (spremanje torbe, večernja rutina) napravite spisak sa sličicama ili kratkim rečima i zalepite ga na vidno mesto. Tako podsetnik postaje papir, a ne vaš glas.

Kad zna gradivo, ali greši „iz nepažnje“

Pogrešno prepisan broj, preskočen red, plus umesto minusa. Roditelji se tu najviše nerviraju jer vide da dete zna. Ovakve greške obično govore o žurbi i o tome da dete ne proverava urađeno, a provera je veština koja se uči kao i svaka druga.

Umesto „pazi malo“, što je uputstvo bez sadržaja, dajte konkretan postupak: prstom prati red dok prepisuješ; kad završiš zadatak, uporedi znak u svesci sa znakom u knjizi; pročitaj poslednju rečenicu poluglasno. Na početku proveravajte zajedno, i to tako što kažete „u ovom redu postoji jedna greška, nađi je“. Deca mnogo radije traže grešku kao detektivi nego što slušaju da su je napravila.

Pažljivo gledanje može da se vežba i odvojeno od domaćeg, kroz zadatke u kojima se traže razlike, uljezi ili određeni znak u nizu. Takvih ima među našim vežbama za pažnju i koncentraciju.

Kad je na času „odsutno“, a kod kuće radi normalno

Ako učiteljica javlja da dete ne prati, a vi kod kuće to ne viđate, vredi postaviti nekoliko pitanja pre bilo kakvog zaključka. Gde sedi i pored koga? Da li dobro vidi tablu i dobro čuje? Vid i sluh se kod dece menjaju, a dete samo ne ume da prijavi da slabije vidi jer nema sa čim da uporedi. Da li odluta na svim časovima ili samo na nekim? Dete koje gubi nit samo na matematici možda ima rupu u gradivu, pa je prestalo da prati jer više ne može da prati.

Razgovarajte sa učiteljicom o sitnim izmenama: mesto bliže tabli i dalje od prozora i vrata, dogovoren neupadljiv znak kojim ga vraća (dodir po klupi, pogled), kratko zaduženje usred časa kao što je podela listića.

Kad se pažnja raspadne uveče

Umorno dete i dete sa slabom pažnjom spolja izgledaju isto. Ako se domaći redovno radi posle sedam uveče, posle treninga i večere, deo problema je u satnici. Probajte nedelju dana ranije, posle užine i pola sata igre napolju, pa uporedite. Pogledajte i koliko dete spava. Mlađim osnovcima treba otprilike deset sati sna, a kad im svake noći nedostaje po sat, to se posle nekoliko dana vidi na ponašanju.

Šta gotovo nikad ne pomaže

Ponavljanje „skoncentriši se“. Sedenje nad detetom i komentarisanje svake greške. Kazna oduzimanjem odmora ili igre napolju, jer je kretanje upravo ono što detetu vraća sposobnost da se usredsredi. I poređenje sa bratom, sestrom ili drugom iz klupe.

Kada potražiti stručno mišljenje

Većina dece koja „gube pažnju“ dobro reaguje na promene opisane gore. Obratite se školskom psihologu ili pedagogu, odnosno pedijatru, ako teškoće traju mesecima, vidljive su i kod kuće i u školi, ne popuštaju uprkos promenama i primetno ometaju učenje ili druženje. Isto važi ako je do promene došlo naglo: dete koje je do juče pratilo, a sada je stalno odsutno, možda zbog nečega brine, loše spava ili se u odeljenju nešto dešava. Stručnjak će najpre pokušati da razume celu sliku, a od toga i vi i dete imate koristi čak i kad se pokaže da nema razloga za brigu.