Dva jutra iste porodice

Zamislite porodicu sa dvoje dece, drugakom i predškolcem. Nastava počinje u osam, do škole ima deset minuta hoda. Opisaćemo dva njihova jutra, oba sasvim obična.

Jutro prvo

Budilnik zvoni u 7.10, jer je „dovoljno“. U 7.15 roditelj prvi put ulazi u dečju sobu, u 7.25 treći put, sada glasnije. Drugak ustaje mrzovoljan i seda pred televizor dok se doručak sprema. Crtani je u toku, pa se majica oblači četiri minuta, sa pogledom u ekran.

U 7.40 počinje potraga. Gde je sveska iz matematike? Ko je video patiku? Da li je danas fizičko? Doručak se svodi na dva zalogaja u stojećem stavu. Televizor se gasi usred epizode, uz proteste. Pada nekoliko rečenica koje niko nije želeo da izgovori. U 7.52 svi istrčavaju, neko se vraća po flašicu.

Dete ulazi u učionicu zadihano, minut pre zvona ili minut posle. Telom je u klupi, ali glavom je još u predsoblju: prepričava sebi svađu, misli na prekinutu epizodu, brine da li je sveska ipak ostala na stolu. Učiteljica na prvom času vidi „nepažljivo“ dete.

Jutro drugo

Sinoć je torba spakovana odmah posle domaćeg i stoji kraj vrata. Odeća za sutra je na stolici, a oprema za fizičko u kesi na kvaki. Dete je samo proverilo raspored časova, jer to je njegov posao.

Budilnik zvoni u 6.50. Tih dvadeset minuta razlike je cena celog poduhvata. Roditelj podiže roletnu i ostavlja detetu nekoliko minuta da se razbudi. Televizor je ugašen i niko ga ne pominje, jer se radnim danom ujutru ne pali. To pravilo je uvedeno jednom i više se o njemu ne raspravlja.

Redosled je svakog dana isti: kupatilo, oblačenje, doručak, zubi, patike. Na vratima sobe visi list sa pet sličica koje je dete samo nacrtalo, pa niko ne mora da izgovara „hajde, obuci se“. Dovoljno je pitati: „Dokle si stigao na spisku?“ Doručak se jede sedeći, traje deset minuta i za stolom se priča o tome šta je danas u školi lepo.

U 7.35 se polazi. Do škole se ide pešice, bez žurbe, i usput se broje psi. U učionicu dete stiže pet minuta ranije, okači jaknu, izvadi pribor, popriča sa drugom. Kad zazvoni, spremno je za čas.

U čemu je razlika

Deca i roditelji su isti u oba jutra, sa istim strpljenjem i istim manama. Razlika je u tome kada se donose odluke. U prvom jutru sve se odlučuje na licu mesta, pod pritiskom sata: šta obući, šta poneti, kad ugasiti crtani. Svaka od tih odluka je prilika za sukob. U drugom je sve odlučeno ranije, pa jutro samo teče po poznatom redu.

Za pažnju je to važno iz jednostavnog razloga. Detetu koje se ujutru uzrujalo treba vremena da se smiri, i taj nemir nosi sa sobom na prvi čas, ponekad i na drugi. Žurba, vika i prekinut crtani potroše mu snagu pre nego što je nastava i počela.

Ako biste da probate

• Torba, odeća i oprema spremaju se uveče. Torbu pakuje dete, vi samo bacite pogled.
• Budite se petnaest do dvadeset minuta ranije nego što mislite da je potrebno. To znači i toliko ranije u krevet.
• Jutro radnim danom je bez ekrana, za sve ukućane.
• Redosled je uvek isti i visi na vidnom mestu, u sličicama ili rečima.
• Doručak se jede za stolom.
• Ako možete, do škole idite peške, makar poslednjih nekoliko stotina metara.

Neće svako jutro biti drugo jutro. Biće prolivenog mleka, izgubljenih rukavica i ponedeljaka. Dovoljno je da takvih jutara bude više nego onih prvih.