Koliko minuta dete zaista može da se koncentriše
Okvirne vrednosti po uzrastu i zašto ih ne treba čitati sa štopericom u ruci
Fotografija: Markus Spiske / rawpixel (CC0)
Školski čas traje četrdeset pet minuta. Iz toga mnogi odrasli nesvesno izvlače zaključak da dete školskog uzrasta može četrdeset pet minuta da radi jednu stvar. Ne može, i dobri učitelji to znaju, pa čas u prvom razredu izgleda kao niz kratkih aktivnosti: malo se priča, malo piše, malo ustaje, malo peva.
Koliko onda može? Tačnog broja nema. Trajanje pažnje nije osobina poput visine koju izmerite jednom i zapišete. Ipak, okvir je roditeljima koristan da bi znali šta je razumno tražiti.
Okvirna tabela
Vrednosti u tabeli odnose se na usredsređen rad na zadatku koji je detetu zadao neko drugi i koji mu nije posebno zabavan (pisanje, računanje, čitanje lekcije). To su grube procene iz prakse, sa velikim razlikama među decom istog uzrasta.
| Uzrast | Približno trajanje rada u komadu | Šta to znači u praksi |
|---|---|---|
| Predškolci (5-6 godina) | oko 10 do 15 minuta | Jedan radni list, jedna kratka aktivnost za stolom, pa promena |
| 1. i 2. razred | oko 15 do 20 minuta | Domaći podeljen na dva ili tri kraća dela |
| 3. i 4. razred | oko 20 do 30 minuta | Jedan predmet u komadu, zatim kratka pauza |
| 5. do 8. razred | oko 30 do 45 minuta | Rad u blokovima sa pauzama od pet do deset minuta |
Često se navodi i pravilo „dva do pet minuta po godini života“. Ono daje slične brojeve i jednako je neprecizno. Uzmite ga kao narodnu meru, otprilike kao „prstohvat soli“.
Zašto isto dete jednom izdrži pet minuta, a drugi put sat
Roditelji često kažu: „Kad slaže kockice, ne čuje me po sat vremena, a nad sveskom ne izdrži ni pet minuta. Znači da može kad hoće.“ Zaključak je razumljiv, ali nije sasvim pravedan prema detetu. Pažnju koju privlači nešto zanimljivo ne moramo da održavamo trudom, ona se drži sama. Pažnja koju treba namerno usmeriti na nešto manje privlačno troši snagu, i ta sposobnost sazreva polako, sve do kraja adolescencije.
Na trajanje utiče i mnogo drugih stvari:
- Težina zadatka. I prelak i pretežak zadatak brzo rasipaju pažnju. Najduže se izdrži na onom koji je taman malo iznad onoga što dete već ume.
- Doba dana. Većina mlađe dece najbolje radi pre podne i u rano popodne. Posle sedam uveče brojevi iz tabele slobodno se mogu prepoloviti.
- San, glad, žeđ. Neispavano ili gladno dete ima pažnju mlađeg deteta.
- Okolina. Uključen televizor u susednoj sobi, mlađi brat koji se igra na tepihu, telefon koji zuji.
- Vrsta aktivnosti. Slušanje je za većinu dece zamornije od rada rukama. Dvadeset minuta crtanja i dvadeset minuta slušanja predavanja nisu isti napor.
- Raspoloženje. Dete koje se posvađalo sa drugaricom ili strepi od kontrolnog deo pažnje troši na to.
Kako da koristite tabelu
Kao meru za planiranje, a ne za ocenjivanje deteta. Ako drugak ima domaći iz srpskog i matematike, razumno je planirati dva dela od po petnaestak minuta sa pauzom između, umesto jednog sedenja od četrdeset minuta koje se pretvori u natezanje.
Posmatrajte i sami. Nekoliko dana zaredom obratite pažnju posle koliko vremena dete počne da se vrpolji, zeva, pita koliko još ima. To je njegova trenutna mera. Pauzu napravite malo pre te tačke, dok još ide dobro, pa će se rado vratiti.
Trajanje se može postepeno produžavati, ali polako: dva-tri minuta više, pa nekoliko nedelja na tome. Pažnja se u tom pogledu ponaša kao kondicija.
Kada kratka pažnja zaslužuje razgovor sa stručnjakom
To što je dete ispod brojeva iz tabele samo po sebi ne znači ništa. Vredi se posavetovati sa učiteljem, školskim psihologom ili pedijatrom ako dete ni uz dobre uslove (odmorno, sito, u mirnom prostoru, na zadatku koji razume) ne uspeva da se zadrži ni nekoliko minuta, ako se to vidi i kod kuće i u školi i ako traje mesecima. Jedan loš dan, pa i jedna loša nedelja, nisu dovoljni za takav zaključak.
Tekstovi na blogu su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet stručnjaka (pedagoga, psihologa, logopeda ili lekara).
