Pauza nije lenčarenje

Ovaj tekst je za tebe koji učiš, a ne za tvoje roditelje (mada mogu i oni da ga pročitaju, pa da ti manje zameraju kad ustaneš od stola). Skupili smo pitanja o pauzama koja đaci najčešće imaju i odgovorili kratko.

Zašto mi uopšte treba pauza? Zar nije bolje da završim sve odjednom?

Pažnja se troši, slično kao snaga u nogama dok trčiš. Posle nekog vremena oči i dalje idu po redovima, ali glava više ne prima. Sigurno ti se desilo da pročitaš pola stranice i shvatiš da ne znaš šta je pisalo. Od tog trenutka dalje sediš uzalud. Kratka pauza ti vrati snagu, pa za isto vreme naučiš više.

Na koliko minuta treba da pravim pauzu?

Zavisi od toga koliko imaš godina i šta radiš. Ako si u nižim razredima, probaj posle petnaest do dvadeset minuta rada. U starijim razredima većina može da radi trideset do četrdeset minuta u komadu. To su okvirni brojevi. Tvoj pravi broj ćeš naći ako nekoliko dana pratiš kad počinješ da zevaš, da se vrtiš na stolici i da gledaš u sat. Pauzu napravi malo pre toga.

Koliko pauza treba da traje?

Pet do deset minuta između dva dela učenja. Ako učiš duže od sat i po, jedna pauza neka bude duža, dvadesetak minuta, sa užinom. Navij tajmer i za pauzu, ne samo za učenje. Pauza bez tajmera ima običaj da potraje do večere.

Šta da radim u pauzi?

Sve ono što je suprotno od sedenja i gledanja u slova:

• ustani i protegni se, uradi deset čučnjeva ili skokova
• popij vode, pojedi voćku
• otvori prozor i gledaj malo u daljinu, da se oči odmore
• izađi na terasu ili u dvorište
• izbaci đubre, zalij cveće, nahrani mačku (roditelji će biti oduševljeni, a tebi je to pravi odmor)
• dobaci loptu nekoliko puta ili preskači vijaču

Mogu li u pauzi malo na telefon?

Možeš, ali znaj šta te čeka. Kratki snimci i igrice napravljeni su tako da je teško stati, pa od pet minuta lako postane trideset. A i kad se vratiš za sto, deo tvojih misli ostane tamo: ko je šta napisao u grupi, šta je bilo u sledećem snimku. Glava se uz telefon ne odmara, samo dobija novu gomilu stvari za obradu. Mnogo je pametnije da telefon ostaviš za kraj, kao nagradu kad sve završiš. Onda možeš da ga gledaš mirno, bez griže savesti.

Šta ako posle pauze ne mogu da se nateram da nastavim?

Nekoliko trikova pomaže:

• Pre nego što ustaneš, zapiši na papirić šta radiš sledeće („zadaci 4, 5 i 6“). Kad se vratiš, ne moraš da razmišljaš odakle da kreneš.
• Prekini usred nečeg lakog, a ne pred najtežim zadatkom. Lakše je vratiti se nečemu što znaš da možeš.
• Ostavi svesku otvorenu i olovku na njoj.
• Dogovori se sam sa sobom: „Radim samo pet minuta, pa ću videti.“ Skoro uvek nastaviš i posle tih pet.

Učim, a misli mi same odlutaju. Da li je to pauza?

Nije, to ti glava javlja da joj pauza treba ili da je gradivo postalo nejasno. Ako ti se dešava stalno na istom mestu u lekciji, verovatno tu nešto ne razumeš. Vrati se pasus unazad ili pitaj nekoga. Ako ti se dešava posle dvadeset minuta rada, ustani na pet minuta. Nema svrhe da se ljutiš na sebe, svima misli lutaju.

Roditelji misle da izbegavam učenje kad god ustanem. Šta da im kažem?

Pokaži im plan. Na primer: „Radim matematiku dvadeset pet minuta, pa pauza pet minuta, pa srpski dvadeset pet minuta.“ Kad vide da pauza ima početak i kraj i da se posle nje vraćaš sam, bez opomene, prestaće da brinu. Poverenje se tu stiče brzo, dovoljno je da nekoliko dana uradiš kako si rekao.

I još nešto: pauza ne služi da se učenje izbegne, nego da ga bude manje. Ko uči odmoran, ranije završi.