Igre pamćenja za koje vam ne treba ništa osim dece

Pamćenje se ne vežba samo nad sveskom. Mnogo toga što detetu u školi treba (da zadrži niz, da napravi sliku u glavi, da ponavlja u sebi) uvežbava se u igrama koje su igrale i naše bake. Evo deset proverenih, raspoređenih po mestu gde se najlakše igraju.

U kolima i u čekaonici

1. Idem na put i nosim... Prvi igrač kaže: „Idem na put i nosim četkicu za zube.“ Sledeći ponavlja i dodaje svoje: „...četkicu za zube i papagaja.“ Niz raste dok neko ne pogreši. Mlađima pomozite savetom da svaku stvar zamisle kako je trpaju u kofer.

2. Tablice. Pročitajte naglas brojeve sa tablice automobila koji vas je pretekao. Ko ih može ponoviti posle deset sekundi? A unazad?

3. Lanac reči. Kaladont zna svako, ali probajte težu verziju: pre svoje reči igrač mora da ponovi tri prethodne.

4. Šta smo videli? Posle prolaska kroz neko mesto ili izlaska iz prodavnice: „Koje je boje bila kapija? Šta je prodavačica imala na glavi?“ Deca u ovome redovno pobeđuju odrasle, što im je posebno drago.

Za stolom

5. Kimova igra. Na poslužavnik stavite osam do deset sitnica: kašičicu, gumicu, orah, ključ, štipaljku. Dete gleda pola minuta, zatim pokrijete krpom i ono nabraja čega se seća. U drugoj verziji dete zažmuri, vi sklonite jedan predmet, a ono pogađa šta nedostaje. Za prvake je dovoljno pet predmeta.

6. Memorija od običnih karata. Ne trebaju vam kupovne kartice. Iz špila izdvojite desetak parova istih brojeva, poređajte ih licem nadole i tražite parove. Sa starijom decom igrajte sa celim špilom.

7. Konobar. Svi ukućani „naruče“ po jedno jelo i piće, što čudnije, to bolje. Dete je konobar i treba da ponovi ko je šta naručio, bez zapisivanja. Posle se uloge menjaju, pa na red dolazi tata.

8. Ritam. Otkucajte prstima po stolu kratak ritam, dete ga ponavlja. Svaki krug dodajte po jedan udarac. Odlična igra dok se čeka da se supa ohladi.

Pred spavanje

9. Dan unazad. Zajedno prepričavate dan, ali od večeri ka jutru: „Pre pranja zuba smo večerali, pre večere si se igrao u dvorištu, a pre toga?“ Smiruje, a traži ozbiljno kopanje po sećanju.

10. Priča sa greškom. Pričajte ili čitajte priču koju dete dobro zna i tu i tamo nešto promenite: Crvenkapa nosi plavu kapu, treće prase zida kuću od slame. Dete vas hvata u grešci. Mališani uživaju, a usput slušaju pažljivije nego ikad.

Tri sitnice koje igru čine boljom

• Kratko. Pet do deset minuta. Prekinite dok je još zabavno, pa će dete sutra samo tražiti nastavak.
• Težina po meri. Dobra igra je ona u kojoj dete uspeva u većini pokušaja, ali ne u svim. Ako stalno gubi, smanjite broj predmeta. Ako stalno pobeđuje, dodajte dva.
• Podelite trikove. Kad pobedite, recite kako ste zapamtili: „Ja sam u glavi napravila priču u kojoj papagaj pere zube.“ Tako dete uči strategije, a to je ono što iz igre zaista nosi u školu.

Ne očekujte da će memorija sa kartama sama popraviti ocenu iz matematike, takva obećanja ne daje niko ozbiljan. Ali dete koje se igrajući navikne da ponavlja u sebi i da pravi slike u glavi ima alat više kad sedne da uči. Za dane kada ste i vi umorni za konobara, tu su vežbe pamćenja koje dete može da radi samo.

Večeras za večerom: ko je šta naručio?