Uzmi kartu pre nego što otvoriš udžbenik

„Velika Morava nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod Stalaća i uliva se u Dunav kod Smedereva.“ Tu rečenicu možeš da ponoviš dvadeset puta i da je sutra zaboraviš. A možeš i jednom da staviš prst na kartu kod Stalaća, kreneš niz reku na sever i stigneš do Dunava. Drugi način traje desetak sekundi, a ono što vidiš i pređeš prstom ostaje ti mnogo duže od rečenice.

Geografija govori o tome gde je šta i zašto je baš tamo. Zato se ne uči samo iz teksta. Kad sedneš da učiš, prvo otvori atlas ili kartu u udžbeniku, pa tek onda lekciju. Svaki naziv koji pročitaš odmah potraži na karti. Ako ga ne nađeš, lekcija još nije naučena, koliko god dobro zvučala kad je izgovoriš.

Zadatak sa nemom kartom

Nema karta je karta bez naziva: samo obrisi, reke i tačkice za gradove. Možeš da je kupiš u knjižari, ali možeš i sam da je napraviš tako što kroz tanak papir precrtaš obris sa karte iz atlasa. Precrtavanje je već pola učenja.

Onda uradi ovo:

1. Gledaj kartu u atlasu dva-tri minuta. Prati reke prstom od izvora do ušća, pogledaj gde su planine, a gde ravnica.
2. Zatvori atlas.
3. Na nemu kartu olovkom upiši sve čega se sećaš: reke, planine, gradove, susedne države.
4. Otvori atlas i drugom bojom ispravi i dopuni.
5. Sutra ponovi na čistoj nemoj karti. Biće manje druge boje.

To je sve. Ono što si dopisao drugom bojom tačno ti pokazuje šta još ne znaš, pa ne moraš ponovo da učiš celu lekciju.

Pitaj kartu „zašto“

Kad znaš gde je šta, postavi sledeće pitanje: zašto je baš tu? Zašto su veliki gradovi tako često na rekama? Zašto je u ravnici na severu Srbije toliko njiva, a u planinama na jugozapadu više pašnjaka i šuma? Zašto je Beograd nastao baš na ušću Save u Dunav?

Odgovori su obično na samoj karti: boja ti pokazuje visinu, plave linije vodu, a putevi kuda se najlakše prolazi. Kad povežeš reljef, vodu i ljude, lekciju o privredi ili naseljima više ne učiš od nule, jer pola možeš sam da zaključiš.

A brojke?

Visine vrhova, dužine reka i broj stanovnika retko vredi učiti jednu po jednu. Korisnije je da ih porediš: koja je reka duža, koja planina viša, koji je grad veći. Zapamti nekoliko brojeva koje nastavnik posebno istakne, a za ostale je dovoljno da znaš red veličine i poredak. Ko zna da je Dunav daleko najduža reka koja protiče kroz Srbiju i da u njega, posredno ili neposredno, otiče najveći deo naših voda, razume više od onoga ko zna dužinu u kilometrima, a ne ume da ga pokaže.

Tri sitnice za kraj

• Na času, kad nastavnik pokazuje na zidnoj karti, prati u svom atlasu.
• Na karti pokazuj precizno: reku od izvora ka ušću, planinu duž njenog pružanja, grad tačkom. Prst koji kruži „tu negde“ ne znači mnogo.
• Uči strane sveta na karti dok ti ne postanu automatske, da „severoistočno od“ ne moraš da prevodiš u „gore desno“.

Atlas ostavi otvoren na stolu i kad ne učiš geografiju, pa ćeš ga češće pogledati i onako.