Kako rasporediti učenje od ponedeljka do petka

Do četvrtog razreda plan učenja pravi učiteljica, a da to niko ne primeti: ona zna šta je kog dana radila i koliko je deci zadala. U petom razredu to prestaje. Svaki nastavnik vidi samo svoj predmet, pa se lako desi da utorak bude prazan, a da se za četvrtak skupe istorija, biologija i kontrolni iz matematike. Dete koje uči samo „za sutra“ u takvoj nedelji neminovno nešto ispusti.

Nedeljni plan je jedan list papira na kome se unapred vidi koji predmet kog dana dolazi na red. Pravi se za petnaest minuta i najbolje je da ga pravi dete, uz vašu pomoć prvih nekoliko nedelja.

Tri pravila na kojima plan počiva

Prvi put istog dana, drugi put dan pre časa

Ono što se čulo na času najlakše se utvrđuje istog popodneva, dok je još sveže. Tada je dovoljno deset do petnaest minuta po predmetu: pročitati beleške i lekciju u udžbeniku, izdvojiti glavno. Drugi put predmet dolazi na red dan pre sledećeg časa, i tada se dete ispituje sa zatvorenom knjigom. Dva kraća susreta sa lekcijom daju više nego jedan dug veče pred čas, a zbir minuta je sličan.

Predmeti nisu isti

Matematika, srpski i strani jezik traže vežbu u malim, čestim porcijama: nekoliko zadataka, malo gramatike, desetak reči. Istorija, geografija i biologija traže čitanje, beleške i prepričavanje, pa im treba jedan duži komad vremena. Fizika i hemija su negde između: i razumevanje lekcije i zadaci. Plan koji svakom predmetu dodeli „po pola sata“ nikome ne odgovara.

Jedna veća stvar dnevno

Kratka utvrđivanja i ispitivanja traju po desetak minuta i u jedan dan ih staje nekoliko. Zahtevnije stavke su nešto drugo: priprema za kontrolni, duga lekcija iz istorije, sastav iz srpskog. Za takvu stvar u jednom danu ima mesta samo jednom. Ako se u istom danu nađu dve, jednu treba pomeriti na slobodniji dan. Veću ili manje omiljenu stvar dobro je staviti na početak, dok je glava odmorna, a ono što ide lako ostaviti za kraj.

Kako se plan pravi

1. Upišite raspored časova. Za svaki dan, koji predmeti su bili.
2. Upišite fiksne obaveze. Treninzi, muzička škola, časovi jezika. Dan sa treningom od dva sata ne može da nosi isto koliko i slobodan dan.
3. Upišite pismene provere. Škole objavljuju raspored pismenih zadataka i kontrolnih za polugodište, a nastavnici ih i najavljuju. Ko zna da je kontrolni iz matematike u četvrtak, zadatke iz te oblasti rasporedi na ponedeljak, utorak i sredu, a ne na sredu uveče.
4. Za svaki dan odredite „danas“ i „za sutra“. „Danas“ je kratko utvrđivanje onoga što je tog dana bilo na času. „Za sutra“ je samoispitivanje iz predmeta koji su sutradan na rasporedu.
5. Pogledajte da li je neki dan pretrpan i prebacite deo na lakši dan ili na vikend.

Primer jedne nedelje

Ovako bi mogao da izgleda plan učenika šestog razreda. Raspored časova je izmišljen, služi samo da pokaže logiku.

Obratite pažnju na sredu. To je dan sa treningom, pa je namerno lakši: glavni deo vežbanja za kontrolni obavljen je u ponedeljak i utorak, a veče pred kontrolni ostaje samo pregled grešaka. A petak popodne, koji deca rado preskaču, ima samo dva kratka utvrđivanja. Ne vredi ih izostaviti: biologija od petka do sledećeg utorka gotovo sasvim izbledi ako se nijednom ne pogleda.

Šta raditi kad se plan raspadne

Raspadaće se. Dođe rođendan, prehlada, dan kada se ništa ne stigne. Zato plan treba da ima jedan prazan termin tokom vikenda u koji se prebacuje ono što je ispalo. Ako u tom terminu redovno nema mesta za sve, plan je preambiciozan i treba ga skratiti, a ne produžavati veče.

Dve stvari ga najčešće potkopavaju. Prva je da plan napiše roditelj, a dete ga samo dobije: takav plan dete doživljava kao još jednu obavezu spolja. Druga je preterana tačnost, sa satnicom u minut. Dovoljno je da piše šta i kojim redom. Koliko će trajati, dete će brzo samo naučiti da proceni.

Prve dve-tri nedelje sedite zajedno u nedelju uveče i prođite kroz raspored. Posle toga pustite dete da plan pravi samo, a vi ga samo pogledajte. Cilj je da vam do kraja polugodišta više ne treba ni to.