Upravni govor u tri modela

Upravni govor su nečije reči zapisane tačno onako kako su izgovorene. Stavljamo ih u navodnike: otvaraju se dole, zatvaraju gore, „ovako“. Reči kojima objašnjavamo ko govori zovu se reči pisca ili piščeve reči. Sva tri modela zavise od jednog: gde se nalaze piščeve reči.

Prvi model: piščeve reči ispred

Luka je rekao: „Zakasniću na trening.“

Posle piščevih reči ide dvotačka. Upravni govor počinje velikim slovom. Tačka je unutar navodnika.

Ako je upravni govor pitanje ili uzvik, upitnik ili uzvičnik takođe stoje unutar navodnika: Mama je upitala: „Jesi li napisao domaći?“

Drugi model: piščeve reči iza

„Zakasniću na trening“, rekao je Luka.

Upravni govor počinje velikim slovom. Posle navodnika ide zarez. Piščeve reči počinju malim slovom, a tačka dolazi tek na kraju cele rečenice.

Treći model: piščeve reči u sredini

„Zakasniću na trening“, rekao je Luka, „jer autobus nije došao.“

Upravni govor je prekinut piščevim rečima, koje su sa obe strane odvojene zarezima. Drugi deo upravnog govora nastavlja se malim slovom, jer je to ista rečenica. Tačka je na kraju, unutar navodnika.

Na šta da paziš

• Navodnici obuhvataju samo izgovorene reči. Piščeve reči su uvek izvan njih.
• U trećem modelu navodnici se otvaraju i zatvaraju dva puta.
• Dvotačka se javlja samo u prvom modelu.

Tri greške koje se najčešće viđaju

Tačka na pogrešnom mestu. U drugom modelu upravni govor se ne završava tačkom, iako je to izjavna rečenica. Posle navodnika ide zarez, a tačka čeka kraj piščevih reči. Pogrešno je: „Zakasniću na trening.“ rekao je Luka.

Veliko slovo posle zareza. Piščeve reči koje dolaze posle upravnog govora nisu nova rečenica, pa počinju malim slovom: „Gladan sam“, rekao je Vuk. Veliko slovo dolazi samo ako je prva reč nečije ime: „Gladan sam“, Vuk je rekao tiho.

Stalno isti glagol. Ovo nije pravopisna greška, ali kvari sastav. Ljudi ne moraju samo da „kažu“. Mogu da upitaju, odgovore, dodaju, šapnu, viknu, promrmljaju, priznaju. Dobro izabran glagol često zameni celu rečenicu opisa.

Kad razgovara više osoba

Kada u sastavu pišeš razgovor, reči svake osobe počni u novom redu. Čitalac tada odmah vidi da je progovorio neko drugi, čak i ako ne napišeš svaki put ko govori.

A neupravni govor?

Kad tuđe reči prepričavaš, navodnika nema: Luka je rekao da će zakasniti na trening. Mama je upitala da li je napisao domaći. Obrati pažnju na to da se menja lice: Luka je rekao „zakasniću“, a ti za njega kažeš „da će zakasniti“.

Proveri se

Prepiši rečenice i dodaj znakove koji nedostaju.

1. Učiteljica je rekla otvorite sveske
2. Sutra idemo kod bake rekla je mama
3. Sutra rekla je mama idemo kod bake

Rešenja:

1. Učiteljica je rekla: „Otvorite sveske.“
2. „Sutra idemo kod bake“, rekla je mama.
3. „Sutra“, rekla je mama, „idemo kod bake.“

Sve tačno? Onda u sledeći sastav ubaci makar dve rečenice razgovora. Tekst u kome neko nešto kaže odmah je življi, a ti sada znaš kako se to piše.