Padeži: kako da ih konačno naučiš

Padeže već koristiš bez greške. Nikad nećeš reći „Idem sa drug u škola“. Ono što se u školi traži jeste da prepoznaš koji si padež upotrebio, a to je veština koja se uči postupno. Kreni redom i ne preskači korake, čak i ako ti se prvi čine laki.

Korak 1: pitanja moraju da idu sama od sebe

Bez ovoga nema dalje. Srpski jezik ima sedam padeža i svaki ima svoja pitanja.

Ponavljaj ih dok ne budeš mogao da ih izgovoriš i od kraja ka početku. Promena imenica, prideva, zamenica i brojeva po padežima zove se deklinacija.

Korak 2: pitanje postavljaj zajedno sa rečju od koje padež zavisi

Najčešća greška je da se pitanje postavi „u prazno“. Imenica ne bira padež sama. Bira ga glagol ili predlog uz koji stoji. Zato pitanje postavi tako što ponoviš taj deo rečenice.

„Ana piše pismo baki.“ Piše šta? Pismo, akuzativ. Piše kome? Baki, dativ. Ko piše? Ana, nominativ.

Korak 3: genitiv ili akuzativ? Zameni imenicu sestrom

Vidiš li problem u tabeli? Na pitanje koga odgovaraju i genitiv i akuzativ, a oblik „druga“ je u oba isti. Tu pitanja ne pomažu, ali pomaže trik: zameni imenicu nekom imenicom ženskog roda na -a, na primer sestra. Ona ima različite oblike, sestre u genitivu i sestru u akuzativu.

• „Vidim druga.“ → „Vidim sestru.“ Akuzativ.
• „Nema druga.“ → „Nema sestre.“ Genitiv.
• „Bojim se psa.“ → „Bojim se sestre.“ Genitiv.
• „Čekam psa.“ → „Čekam sestru.“ Akuzativ.

Isti trik radi i za imenice koje znače nešto neživo, kod kojih je akuzativ jednak nominativu: „Vidim sto.“ → „Vidim sestru.“ Akuzativ, iako oblik „sto“ izgleda kao nominativ.

Korak 4: dativ ili lokativ? Traži predlog

Dativ i lokativ imaju isti oblik: sestri i (o) sestri, drugu i (o) drugu. Razlikuju se po predlogu.

Lokativ uvek ima predlog. Najčešći su u, na, o, po, pri: u školi, na stolu, o moru, po gradu, pri ruci.

Dativ najčešće nema predlog, a kada ga ima, to je obično k ili ka: „Dao sam knjigu drugu.“ „Idem ka školi.“

Dakle: „Pišem baki“ (bez predloga, dativ) i „Pričam o baki“ (predlog o, lokativ).

Korak 5: u školu ili u školi?

Predlozi u i na idu uz dva padeža, pa ovde ne smeš da se osloniš samo na njih.

• Ako se neko ili nešto kreće ka cilju (pitanje kuda), to je akuzativ: Idem u školu. Stavljam knjigu na sto.
• Ako se neko ili nešto već nalazi na mestu (pitanje gde), to je lokativ: Sedim u školi. Knjiga je na stolu.

Korak 6: instrumental, sa predlogom i bez njega

Instrumental ima dva glavna značenja i po njima se određuje da li ide predlog.

• Društvo, sa predlogom s ili sa: Šetam sa drugom. Učim sa sestrom.
• Sredstvo, bez predloga: Pišem olovkom. Putujem autobusom. Sečem nožem.

Zato je pravilno „Putujem autobusom“, a ne „sa autobusom“. Autobus ti je sredstvo, a ne društvo.

Pazi: predlog s(a) ide i uz genitiv, kada znači odvajanje od nekog mesta. „Knjiga je pala sa stola.“ Sa čega? Genitiv.

Korak 7: tri padeža o kojima se retko greši, ali vredi znati

Nominativ je padež subjekta, onoga ko vrši radnju. U rečniku su sve imenice u nominativu.

Vokativ služi za dozivanje i obraćanje i u pisanju se uvek odvaja zarezom: „Marko, dođi!“ „Dođi, Marko, da vidiš.“ „Šta radiš, bako?“

Genitiv ćeš najlakše prepoznati po društvu u kome se nalazi. Ide uz mnoge predloge (od, do, iz, kod, bez, pored, ispred, iza, iznad, ispod, između, oko, posle, pre, zbog), uz reči koje kazuju količinu (čaša vode, pet jabuka, mnogo ljudi) i kada kazuje kome nešto pripada (knjiga moga brata).

Proveri se

Odredi padež svake imenice u rečenici:

Posle škole Ana je sa bratom odnela baki korpu jabuka.

Radi polako, korak po korak, pa tek onda pogledaj rešenje.

• škole: posle čega? Genitiv (predlog posle).
• Ana: ko je odneo? Nominativ.
• bratom: s kim? Instrumental (društvo).
• baki: odnela kome? Dativ (nema predloga).
• korpu: odnela šta? Akuzativ.
• jabuka: korpu čega? Genitiv množine (količina).

Kako da vežbaš

Nemoj da prepisuješ tabele. Uzmi bilo koju rečenicu iz čitanke, podvuci imenice i odredi im padež naglas, uz obrazloženje: „akuzativ, jer piše šta“. Pet rečenica dnevno tokom nedelju dana uradiće više nego tri sata pred kontrolni. Kad to krene, isto probaj sa pridevima i zamenicama: one stoje u istom padežu kao imenica uz koju idu (sa mojim dobrim drugom).

Za dodatno vežbanje potraži testove iz srpskog jezika za svoj razred na stranici sa testovima.