Pismo osmaku koga hvata trema

Dragi osmače,

ako ovo čitaš uveče, sa sveskom otvorenom na istoj strani već pola sata, i ako ti se od same reči „matura“ malo stegne stomak, ovo pismo je za tebe.

Prvo ono što ti verovatno niko nije rekao naglas: trema nije znak da ne znaš. Tremu imaju i oni koji su sve naučili, često baš oni najviše, jer im je stalo. Srce koje lupa i vlažni dlanovi su način na koji se telo sprema za nešto važno, isto kao pred utakmicu ili nastup. Malo treme čak i pomaže, drži te budnim i usredsređenim. Smeta tek kada je ima previše, pa hajde da vidimo kako se ona smanjuje na podnošljivu meru.

Najbolji lek je dosadan: poznato plaši manje od nepoznatog. Svaki test koji kod kuće uradiš pod satom, za praznim stolom, bez telefona, jedna je proba više. Posle pet ili šest takvih proba ispit prestaje da bude čudovište i postaje još jedan test, samo u drugoj učionici. Zato je i probni ispit u školi tako koristan, čak i kada ne prođe sjajno.

Druga stvar su misli koje počinju sa „šta ako“. Šta ako zaboravim sve? Šta ako dođe ono što nisam stigao? Na njih ne vredi odgovarati sa „neće“, jer ti mozak ne veruje. Probaj da ih dovršiš do kraja: šta onda? Ako zaboravim jedan zadatak, preći ću na sledeći i vratiti se kasnije. Ako dođe oblast koju slabije znam, uradiću ono što mogu, a ostalih zadataka ima dovoljno. Kada strah dobije nastavak, obično se pokaže da je manji nego što je izgledao u mraku.

Za sam ispit ponesi jedan mali trik koji staje u džep. Ako osetiš da ti se pred testom zavrtelo u glavi i da slova beže, spusti olovku, osloni stopala na pod i nekoliko puta udahni polako kroz nos, pa izdahni još sporije, kao da hladiš supu. Traje pola minuta i niko neće ni primetiti. Onda nađi na testu zadatak koji ti deluje najlakše i počni od njega. Prvi rešen zadatak vraća ti osećaj da znaš šta radiš, a sa njim se vraćaju i ostali.

Poslednjih dana pred ispit trema voli tri stvari: neispavanost, prazan stomak i razgovore u kojima svi nabrajaju šta nisu stigli. Ne moraš da joj daš nijednu. Lezi na vreme, makar i ne zaspao odmah. Doručkuj. A kada društvo krene da se takmiči ko je više uplašen, slobodno promeni temu ili prošetaj.

I nešto o bodovima, jer znam da o njima misliš. Ispit je važan, ali nije sud o tome koliko vrediš ni kakav ćeš čovek biti. U ukupan zbir ulazi i ono što si godinama radio u školi, a do škole koju želiš često vodi više od jednog puta. Ljudi koji te vole voleće te isto i sa više i sa manje bodova, čak i ako ovih dana zvuče nervozno. Roditelji imaju svoju tremu, samo je drugačije pokazuju.

Ako ti je strah toliko jak da nedeljama loše spavaš, da te stomak ili glava bole pred svaki kontrolni ili da ne možeš da sedneš da učiš iako želiš, nemoj to da nosiš sam. Reci roditeljima i svrati kod školskog psihologa ili pedagoga. Njima to nije ništa čudno ni novo, sa tim se sreću svake godine i znaju kako da pomognu.

A sada zatvori tu svesku na strani na kojoj stoji već pola sata. Sutra ćeš je otvoriti odmorniji.

Srdačno, tvoja Testoteka