Osam poteza za 45 minuta kontrolnog

Znanje doneseš od kuće. Ali od trenutka kad test stigne na klupu, igraš još jednu, manju igru: kako da za jedan čas to znanje prebaciš na papir, sa što manje usputnih gubitaka. Ovih osam poteza idu redom kojim teče čas.

1. Ime, prezime, odeljenje

Odmah, pre svega ostalog. Zvuči smešno, ali svaki nastavnik ima bar jedan nepotpisan rad po kontrolnom. Ako postoje grupe, proveri da li si dobio pravu.

2. Dva minuta za čitanje celog testa

Ne počinji da pišeš čim vidiš prvi zadatak. Prođi pogledom sve, do kraja, i okreni list (zadaci na poleđini su klasika među zaboravljenima). Dok čitaš, stavi olovkom malu tačku pored zadataka koji ti deluju lako. Posle ta dva minuta znaš koliko posla ima i gde su ti sigurni bodovi.

3. Kreni od onoga što znaš

Zadaci ne moraju da se rade redom kojim su odštampani, osim ako nastavnik izričito ne kaže drugačije. Prvo uradi one sa tačkom. Tako skupiš bodove dok si još svež, a usput se i smiriš, jer vidiš da ide. Samo pazi da odgovor upišeš kod pravog broja zadatka.

4. Pogledaj koliko koji zadatak nosi

Ako su bodovi napisani, koristi ih. Zadatak od dva boda ne zaslužuje petnaest minuta dok te zadatak od osam bodova čeka netaknut. Okvirno podeli vreme prema bodovima i povremeno baci pogled na sat.

5. Podvuci šta se tačno traži

Veliki deo izgubljenih bodova ne odlazi na neznanje nego na nepročitano pitanje. Podvuci reči kao što su „zaokruži“, „podvuci“, „objasni“, „izračunaj obim“ (a ne površinu), „u centimetrima“, „navedi dva primera“. Ako zadatak ima delove pod a), b) i v), proveri da si odgovorio na sva tri. Kod tekstualnih zadataka na kraju napiši odgovor rečenicom, ako se tako radi kod vašeg nastavnika.

6. Kad zapneš, obeleži i idi dalje

Daj zadatku pošten pokušaj, minut ili dva. Ako ne ide, stavi upitnik na margini i pređi na sledeći. To nije odustajanje. Mozak ume da radi u pozadini, pa se rešenje često pojavi dok rešavaš nešto drugo. A i ako se ne pojavi, nisi zbog jednog zadatka ostao bez tri druga.

Ako osetiš da te hvata panika, spusti olovku, udahni polako i nekoliko puta dugo izdahni. Pola minuta disanja se isplati više nego pet minuta zurenja u papir.

7. Ne ostavljaj prazno mesto

Kad se vratiš na zadatke sa upitnikom, napiši sve što znaš: formulu, početak postupka, crtež, deo odgovora. Mnogi nastavnici boduju i delimično urađen zadatak, a za prazno polje sigurno nema ničega. Iz istog razloga ne briši postupak u matematici, čak i ako ti deluje neuredno. Ako nešto precrtavaš, precrtaj jednom ravnom crtom, da se jasno vidi šta važi.

8. Poslednjih pet minuta su za proveru

Prestani da rešavaš pet minuta pre kraja, osim ako si usred zadatka koji ti upravo polazi za rukom. Provera nije ponovno čitanje svega sa osećajem „dobro je“. Proveravaj ciljano:

• Da li je na svako pitanje odgovoreno, uključujući poleđinu?
• Da li si odgovorio baš ono što se tražilo?
• Jesu li brojevi iz teksta zadatka dobro prepisani?
• Znaci plus i minus, zarezi u decimalnim brojevima, jedinice mere?
• U srpskom i stranom jeziku: velika slova, tačke na kraju rečenice, slova koja često izostaviš.
• Ima li rezultat smisla? Ako je ispalo da je dečak visok 14 metara, negde je greška.

Jedno upozorenje: odgovor menjaj samo ako si našao konkretnu grešku. Menjanje „za svaki slučaj“, zato što ti se odjednom čini da je možda drugačije, češće pokvari nego što popravi.

Kad predaš rad, gotovo je. Na odmoru nemoj da upoređuješ rezultate sa celim odeljenjem. Ko god da je šta dobio u četvrtom zadatku, tvoj papir je već kod nastavnika, a ti imaš još tri časa do kraja dana.