Inicijalni test nije za ocenu. Čemu onda služi?

Druga nedelja septembra, sveske još mirišu na novo, a dete dolazi kući sa vešću da sutra „rade inicijalni“. Roditelji koji se s tim sreću prvi put obično imaju ista pitanja.

Šta je inicijalni test?

To je provera koju učitelj ili nastavnik daje na početku školske godine da bi video sa kakvim znanjem učenici kreću. Zadaci su iz gradiva prethodnog razreda. Najčešće se radi iz srpskog jezika i matematike, a mnogi nastavnici ga daju i iz drugih predmeta.

Da li se ocenjuje?

Ne. Prema pravilniku o ocenjivanju, rezultat inicijalnog procenjivanja ne ocenjuje se, nego nastavniku služi za planiranje rada i za dalje praćenje napredovanja učenika. Dete može da dobije bodove ili opisnu povratnu informaciju, ali jedinica ili petica sa inicijalnog testa ne ide u dnevnik i ne ulazi u zaključnu ocenu.

Zašto se onda uopšte radi?

Zato što nastavnik posle raspusta ne zna šta je odeljenju ostalo u glavi. Ako se pokaže da pola odeljenja ne ume pismeno da deli, pametno je da se na tome zadrži pre nego što krene dalje. Ako samo dvoje-troje ima teškoće, njima će ponuditi dodatnu podršku, na primer dopunsku nastavu. Inicijalni test je, dakle, alat nastavnika, a ne ispit za dete.

Treba li dete da se sprema?

Posebno učenje nije potrebno, a učenje pod pritiskom je čak i štetno, jer nastavnik onda dobija ulepšanu sliku. Sasvim je u redu da dete poslednjih dana avgusta ili prvih dana septembra malo „zagreje“ glavu: prelista prošlogodišnju svesku, uradi nekoliko zadataka, pročita nešto naglas. Kome je tako lakše, može da uradi jedan ili dva testa iz prethodnog razreda, bez štoperice i bez ocenjivanja. Cilj je da se dete podseti, a ne da za tri dana ponovi celu godinu.

Rezultat je loš. Da li da brinemo?

Uglavnom ne. Posle dva i po meseca raspusta sasvim je očekivano da je deo gradiva izbledeo, naročito ono što se učilo u maju i junu. To znanje se uz malo obnavljanja obično brzo vrati.

Korisnije od ukupnog broja bodova jeste da pogledate gde su greške. Ako su razbacane svuda pomalo, to je letnja rđa. Ako su sve u istoj oblasti (recimo, sabiranje sa prelaskom ili pisanje velikog slova), to je mesto na kojem vredi poraditi kod kuće, deset minuta dnevno, narednih nekoliko nedelja.

Razgovor sa učiteljem ili nastavnikom potražite ako je rezultat mnogo slabiji od onoga kako je dete radilo prošle godine, ili ako vidite da ne ume stvari koje je u junu sigurno znalo. Pitajte šta je nastavnik primetio i šta predlaže.

Šta da kažemo detetu?

Istinu: da je to test koji pomaže učiteljici da napravi plan, da se ne ocenjuje i da je u redu da nešto ne zna. Deca koja to čuju pišu opuštenije, pa i tačnije pokažu šta umeju. Jedino što nije dobro reći jeste „to se ne računa, piši šta bilo“. Računa se, samo ne za ocenu.

A kad dete donese rezultat, dovoljno je jedno pitanje: „Šta ti je bilo najlakše, a čega nisi mogao da se setiš?“