Neznam ili ne znam? Devet mesta na kojima se najčešće greši

Postoji vrsta greške zbog koje nastavnici uzdišu više nego zbog svih ostalih: znaš reč, znaš šta hoćeš da kažeš, a ne znaš da li se piše kao jedna reč ili kao dve. Ovde je devet mesta na kojima se to najčešće dešava. Ako ih savladaš, iz tvoje sveske nestaje dobar deo crvene boje.

1. Ne + glagol: odvojeno

Rečca ne uz glagol piše se odvojeno: ne znam, ne mogu, ne volim, ne dam, ne idem, ne bih. Uvek, pa i kad ti se čini da se izgovara u jednom dahu.

2. Četiri izuzetka koja se uče napamet

Samo četiri glagola pišu se sastavljeno sa ne: neću, nemam, nisam, nemoj. Naravno, i u ostalim licima: nećeš, nećemo, nemaš, nemaju, nisi, nismo, nemojte. Zapamti ih kao družinu: „Neću, nemam, nisam, nemoj!“ zvuči kao neko ko je baš loše volje.

Postoji i nekoliko glagola u kojima je ne- srastao deo reči, na primer nestati, nedostajati i negodovati. Njih ionako nikad ne bi rastavio.

3. Ne + imenica ili pridev: sastavljeno

Kad od imenice ili prideva praviš reč suprotnog značenja, ne se piše sastavljeno: neznanje, nesreća, nepravda, neistina, neprijatelj; nejasan, neobičan, nepoznat, nevešt, nezreo.

Zato je ne znam (glagol) rastavljeno, a neznanje (imenica) sastavljeno. Ne radi je rastavljeno, a nerad i neradnik sastavljeno. Prvo utvrdi koja je vrsta reči, pa onda piši.

4. Li: uvek odvojeno

Rečca li piše se odvojeno od reči ispred sebe: da li, je li, znaš li, hoćeš li, jesi li, možemo li.

Posebno pazi na da li. To su dve reči. Postoji i reč dali, ali ona znači nešto sasvim drugo: „Drugari su mi dali knjigu.“ Uporedi: „Da li su ti dali knjigu?“

5. Naj-: uvek sastavljeno

Kad porediš prideve i priloge, naj- se piše zajedno sa rečju: najbolji, najlepša, najviše, najbrže. Ako pridev počinje glasom j, pišu se oba j: najjači, najjednostavniji, najjeftiniji.

6. Sa mnom, a ne „samnom“

Predlog i zamenica su dve reči: sa mnom, za mnom, preda mnom, nada mnom, poda mnom. Pomoći će ti ako ih uporediš sa: sa tobom, za njim, pred nama. Nikome ne pada na pamet da napiše „satobom“.

7. Ni sa kim, ni od koga, ni za šta

Reči niko, ništa, ničiji i nikakav pišu se sastavljeno. Ali kad uz njih dođe predlog, on ulazi u sredinu i dobijaš tri reči:

• ni sa kim (a ne „sa nikim“),
• ni od koga, ni kod koga,
• ni za šta, ni o čemu, ni u čemu.

Primer: „Danas se nisam igrao ni sa kim i nisam mislio ni o čemu.“

8. Jedna reč ili dve, zavisi od značenja

Neke reči postoje u oba oblika, ali ne znače isto.

• Zato i za to: „Bio sam bolestan, zato nisam došao.“ / „Za to nemam vremena.“ (za tu stvar)
• Iako i i ako: „Iako je padala kiša, otišli smo na trening.“ / „Doći ću i ako bude padala kiša.“ (čak i u tom slučaju)

Provera je jednostavna: ako iako možeš da zameniš sa mada, piše se sastavljeno.

9. Reči koje se uvek mešaju

Na kraju, mali spisak za zid iznad stola.

Sastavljeno: možda, takođe, odjednom, uglavnom, uostalom, otprilike, uopšte, zauvek, malopre, ujutru, uveče.

Rastavljeno: na primer, u redu, kod kuće, bez obzira, da li.

Tu spadaju i brojevi. Jednom rečju pišu se brojevi od jedanaest do devetnaest, desetice i stotine: jedanaest, šesnaest, pedeset, šezdeset, dvesta, trista, petsto. Ostali se pišu rastavljeno: dvadeset pet, trideset osam, sto dvadeset jedan. Obrati pažnju i na to da su šesnaest, pedeset i šezdeset jedini pravilni oblici, pa „šestnaest“, „petdeset“ i „šesdeset“ zaboravi.

Brza provera

Pronađi greške u ovoj poruci: „Neznam dali ćeš doći samnom, ali ja ne ću čekati. Naprimer, mogu da krenem i sam, ne moj da se ljutiš.“

Tačno je: „Ne znam da li ćeš doći sa mnom, ali ja neću čekati. Na primer, mogu da krenem i sam, nemoj da se ljutiš.“ Ako si pronašao svih šest grešaka, ovaj tekst ti je već obavio posao.