Koji predmet izabrati za treći test?

Srpski (ili maternji jezik) i matematiku rade svi. Treći test je onaj oko kog se najviše šapuće po hodnicima: šta je najlakše, šta svi uzimaju, šta „prolazi“. Pre nego što kreneš da slušaš, uradi jednu stvar. Pitaj razrednog starešinu kako treći test izgleda za tvoju generaciju: među kojim predmetima se bira, do kada i na koji način se izbor prijavljuje i da li se kasnije može promeniti. Ta pravila su se kroz godine menjala, pa ono što je važilo za tvog starijeg brata ne mora da važi za tebe.

Kada znaš šta je u ponudi, ostaje odluka. Evo tri pitanja koja je čine lakšom.

1. Iz kog predmeta ti znanje traje?

Test obuhvata gradivo više razreda, a ne samo osmog. Zato ti ocena iz poslednjeg polugodišta govori manje nego što misliš. Bolje pitanje glasi: iz kog predmeta se i dalje sećaš onoga što ste radili u šestom razredu? Predmet koji si učio sa razumevanjem ostaje u glavi godinama. Predmet koji si bubao za peticu ispari do raspusta, pa bi ga za ispit praktično učio iznova.

2. Kako prolaziš na testu, a ne u dnevniku?

Ovo se ne pogađa, ovo se proverava. Izaberi dva predmeta između kojih se dvoumiš i iz oba uradi po jedan test sa nekog ranijeg završnog ispita ili probnog, pod satom i bez gledanja u svesku. Testove imaš u odeljku mala matura.

Posle toga uporedi dve stvari: koliko si tačno uradio i kako si se osećao dok si radio. Ako si na jednom testu većinu pitanja razumeo iz prve, a na drugom stalno zastajao kod same formulacije, odgovor imaš pred sobom. Dešava se da predmet iz kog imaš slabiju ocenu na testu ide bolje, jer nastavnik strogo ocenjuje, a ti gradivo zapravo znaš.

3. Kakvo učenje ti više leži?

Predmeti se razlikuju po vrsti posla. U jednima preovlađuju činjenice, pojmovi, karte, godine i veze među njima. U drugima ima više zadataka u kojima se računa i primenjuju formule. Nijedno nije lakše samo po sebi. Lakše je ono što tebi prirodnije ide: ako voliš da rešavaš zadatke, računski predmet će ti biti manji teret nego stotine pojmova za pamćenje, i obrnuto.

Pogledaj i obim. Prelistaj udžbenike od petog ili šestog razreda do osmog i proceni iskreno koliko bi ti vremena trebalo da sve to ponoviš uz matematiku i srpski.

Razlozi koji zvuče dobro, a nisu

• „Svi iz društva uzimaju to.“ Na ispitu sediš sam, a bodovi se ne dele po klupama.
• „Kažu da je taj test najlakši.“ Težina testa se menja iz godine u godinu i niko je ne zna unapred. Lako je ono što znaš.
• „Nastavnik je dobar i daje petice.“ Test ne sastavlja tvoj nastavnik.
• „To mi treba za srednju školu.“ Možda, a možda i ne. Da li izbor predmeta ima ikakvu ulogu pri upisu u školu koju želiš, pročitaj u zvaničnim pravilima za svoju godinu ili pitaj školskog pedagoga. Nemoj da nagađaš.

Kada odlučiš

Reci odluku roditeljima i nastavniku tog predmeta, pa ga pitaj kako da organizuješ ponavljanje i da li škola drži pripremnu nastavu. Zatim prestani da preispituješ izbor svaki put kada neko u odeljenju kaže da se predomislio. Vreme koje bi potrošio na premišljanje bolje je uložiti u prvu oblast iz udžbenika.

A ako se i posle svega dvoumiš između dva predmeta, zapitaj se: koji od ta dva udžbenika bih radije otvorio večeras?