Kako da celu lekciju staviš na jednu stranu

Lekcija u udžbeniku ide red po red, odozgo nadole. U glavi ne stoji tako. Tamo su stvari povezane: jedan pojam vuče drugi, taj treći. Mapa uma je način da lekciju nacrtaš onako kako ćeš je posle i pamtiti, sa glavnom temom u sredini i svime ostalim razgranatim oko nje.

Treba ti list papira bez linija (ili prazna strana sveske), olovka i dve-tri bojice. Papir okreni položeno, da grane imaju mesta levo i desno. Za primer uzimamo lekciju o ćeliji iz biologije, ali isti postupak važi za bilo koji predmet.

Korak 1: pročitaj lekciju pre nego što išta nacrtaš

Mapa se ne pravi tokom prvog čitanja. Dok ne pročitaš sve, ne znaš koji su glavni delovi, pa ne znaš ni koliko ti grana treba. Pročitaj lekciju jednom, pogledaj slike i međunaslove.

Korak 2: glavni pojam ide u sredinu

Na sredini papira napiši temu i zaokruži je: ĆELIJA. Ako umeš, nacrtaj je (krug sa tačkom u sredini je sasvim dovoljno). Sredina je mesto odakle sve kreće, zato treba da bude uočljiva.

Korak 3: izvuci glavne grane

Glavne grane su veliki delovi lekcije. Najčešće ih je između tri i šest, i često ti ih udžbenik sam nudi kroz međunaslove. Za ćeliju bi mogle da budu ove:

• Šta je
• Delovi
• Biljna ćelija ima još
• Živa bića
• Kako je vidimo

Svaku granu povuci iz sredine u svom pravcu i drugom bojom. Na grani piše jedna ili dve reči, nikako rečenica.

Korak 4: dodaj grančice

Sada se svaka glavna grana deli na manje. Tu idu pojedinosti, opet što kraće:

• Šta je → osnovna jedinica građe svih živih bića
• Delovi → ćelijska membrana (omotač) / citoplazma (ispunjava ćeliju) / jedro (nasledni materijal)
• Biljna ćelija ima još → ćelijski zid (čvrstina) / hloroplasti (zeleni, fotosinteza) / velika vakuola
• Živa bića → jednoćelijska (ameba, paramecijum) / višećelijska (biljke, životinje, čovek)
• Kako je vidimo → mikroskop

Primeti zagrade. Uz svaki deo stoji jedna reč koja kaže čemu služi. Bez toga bi mapa bila samo spisak naziva, a nazivi bez objašnjenja se teško pamte.

Korak 5: ubaci sličice i veze

Pored hloroplasta nacrtaj zeleno zrnce, pored mikroskopa lupu, pored ćelijskog zida ciglu. Crteži ne moraju da budu lepi, važno je da su tvoji. Ako su dve grančice na različitim granama povezane, spoji ih isprekidanom linijom. Na primer, „hloroplasti“ i „biljke“ sa grane o živim bićima: hloroplasti su razlog zašto su biljke zelene.

Korak 6: okreni papir i ispričaj

Mapa nije cilj. Ona je alat za ponavljanje. Pogledaj je minut-dva, okreni papir na drugu stranu i probaj da ispričaš lekciju idući granu po granu. Gde zapneš, proviri. Sutradan pokušaj da celu mapu nacrtaš iz glave na praznom papiru, pa uporedi sa prvom. Ono što nedostaje, to još treba da utvrdiš.

Četiri greške koje kvare mapu

• Cele rečenice na granama. Onda je to prepisana lekcija u čudnom obliku. Pravilo: što manje reči.
• Previše grana. Ako iz sredine izlazi dvanaest linija, nisi odvojio glavno od sporednog. Grupiši.
• Precrtavanje tuđe mape. Gotova mapa sa interneta ili od druga iz klupe ima malu vrednost. Uči se dok odlučuješ šta ide na koju granu, a to je za tebe već uradio neko drugi.
• Dva sata ukrašavanja. Mapa za jednu lekciju treba da bude gotova za petnaestak minuta.

Kada mapa nije pravi izbor

Mape odlično rade za lekcije sa mnogo pojmova i podela: biologija, geografija, priroda i društvo, gramatika (vrste reči, na primer). Slabije su tamo gde je važan redosled, kao kod toka nekog istorijskog događaja ili postupka rešavanja zadatka. Za redosled su bolji lenta vremena ili numerisani koraci. A zadaci iz matematike se uče rešavanjem, tu ti crtež pojmova neće mnogo pomoći.