Kako se čita tekstualni zadatak

Učiteljice to čuju svake nedelje: „Račun mu ide, ali tekstualni nikako.“ Rečenica je tačnija nego što zvuči. U tekstualnom zadatku račun je najlakši deo. Teško je ono pre njega: iz nekoliko rečenica razumeti šta se dešava, šta je poznato, šta se traži i kojom će se operacijom do toga doći.

Zašto su teški

Prvo, to su zadaci iz čitanja. Dete koje još čita sporo potroši svu snagu na dešifrovanje reči, pa mu za smisao ne ostane ništa.

Drugo, deca brzo razviju prečicu: uzmi brojeve iz zadatka i uradi sa njima ono što se radilo na poslednjem času. Kad se cele nedelje vežba oduzimanje, prečica radi. Na kontrolnom, gde su zadaci izmešani, prestaje da radi.

Treće, „ključne reči“ varaju. Pogledajte ovaj zadatak:

Mila ima 24 sličice, što je 6 više nego što ima Luka. Koliko sličica ima Luka?

Dete koje je naučilo da „više“ znači sabiranje napisaće 24 + 6 = 30. A Luka ima manje od Mile, pa je tačno 24 - 6 = 18. Reč „više“ stoji u zadatku, a rešava se oduzimanjem. Zato decu ne učimo da love reči, nego da razumeju priču.

Postupak

1. Pročitaj zadatak kao priču, bez olovke

Prvo čitanje služi samo da se sazna šta se dešava. Brojevi se u tom čitanju mogu i preskočiti: „Mila ima neke sličice, i ima ih više nego Luka. Pita se koliko ima Luka.“ Mlađoj deci pročitajte zadatak naglas vi, ako je čitanje još naporno. Tako ćete videti da li je prepreka matematika ili čitanje.

2. Prepričaj svojim rečima

„Ispričaj mi šta se ovde dešava.“ Ako dete ume da prepriča, razumelo je. Ako samo ponavlja rečenice iz knjige, vratite se na prvi korak. Ovaj korak roditelji najčešće preskoče, a najviše vredi.

3. Pronađi pitanje

Pitanje se podvuče. Zvuči suvišno, ali veliki broj grešaka nastaje tako što dete izračuna nešto tačno, samo ne ono što se tražilo.

4. Nacrtaj

Ne treba crtati sličice i Milu sa kikicama. Dovoljne su dve trake: duža za Milu, sa upisanim 24, kraća za Luku, i između njih označena razlika od 6. Na takvoj skici se odmah vidi da je Lukina traka kraća i da se do nje dolazi oduzimanjem. Crtež traka ili duži radi i u starijim razredima, kod razlomaka i jednačina, pa ga vredi rano usvojiti.

5. Proceni pre računanja

„Hoće li Luka imati više ili manje od 24?“ Manje. Ko to kaže pre računa, neće prihvatiti 30 kao odgovor.

6. Izračunaj

Tek sada. 24 - 6 = 18.

7. Vrati odgovor u priču

„Luka ima 18 sličica. Mila ima 24. Da li Mila ima 6 više?“ 18 + 6 = 24, slaže se. Odgovor se piše celom rečenicom, zato što rečenica natera dete da još jednom proveri da li je odgovorilo na postavljeno pitanje.

Zadaci u dva koraka

Od trećeg razreda sve je više zadataka u kojima jedan račun nije dovoljan.

U školskoj biblioteci su 3 police i na svakoj je po 28 knjiga. Učenici su pozajmili 17 knjiga. Koliko je knjiga ostalo na policama?

Ovde pomaže pitanje: „Šta bih morao da znam da bih odgovorio?“ Morao bih da znam koliko je knjiga bilo ukupno. To je prvi korak: 3 × 28 = 84. Tek onda drugi: 84 - 17 = 67. Na policama je ostalo 67 knjiga.

Naučite dete da međurezultat imenuje. Pored 84 treba da piše „ukupno knjiga“, inače će na pola puta zaboraviti šta je izračunalo i predati 84 kao konačan odgovor.

Zadaci sa viškom podataka

Autobus je u 8 časova krenuo sa stanice sa 32 putnika. Na prvom stajalištu izašlo je 9 putnika, a ušlo 5. Koliko je putnika sada u autobusu?

Dete naviknuto da upotrebi sve brojeve pokušaće negde da ugura i osmicu. A vreme polaska ne utiče na broj putnika. Računamo 32 - 9 = 23, zatim 23 + 5 = 28. Takve zadatke vredi povremeno i sami izmisliti, jer odvikavaju od mehaničkog rada.

Tri vrste priča koje se stalno vraćaju

Kad se pogleda zbirka za mlađe razrede, većina zadataka sa sabiranjem i oduzimanjem spada u jednu od tri vrste. Dete koje ih prepozna ima pola posla za sobom.

Nešto se menja. Bilo je, pa je dodato ili oduzeto. Lako je kad se traži kraj priče, teže kad se traži početak: „Ana je imala bombone. Pojela je 7 i ostalo joj je 15. Koliko ih je imala?“ U priči se jede, a računa se 15 + 7 = 22.

Deo i celina. „U odeljenju je 26 učenika, od toga 14 devojčica. Koliko je dečaka?“ Ništa se ne dešava, niko ne dolazi i ne odlazi, samo se celina rastavlja: 26 - 14 = 12.

Poređenje. Mila i Luka sa početka teksta. Ovo je deci najteža vrsta, jer se „6 više“ ne odnosi ni na jednu gomilu, nego na razliku između dve. Zato baš ovde najviše pomažu trake.

Kasnije se isto ponavlja sa množenjem i deljenjem, gde „puta više“ i „puta manje“ zamenjuju „više za“ i „manje za“. Vredi proveriti da li dete čuje razliku: 3 više od 45 je 48, a 3 puta više od 45 je 135.

Pet zadataka za probu

Probajte postupak na ovim zadacima. Rešenja su u zagradi, ali neka ih dete prvo proceni.

1. Marko je pročitao 48 strana knjige, što je 12 strana manje nego Sara. Koliko je strana pročitala Sara? (60)
2. Olovka košta 45 dinara, a sveska je 3 puta skuplja. Koliko koštaju olovka i sveska zajedno? (Sveska 135, zajedno 180 dinara.)
3. Deda ima 63 godine i 7 puta je stariji od unuka. Koliko godina ima unuk? (9)
4. U korpi je bilo 40 jabuka. Pre podne je prodato 13, a posle podne 18. Koliko je ostalo? (9)
5. Na parkingu su 4 reda sa po 12 mesta. Zauzeto je 29 mesta. Koliko je slobodnih? (19)

Kako da pomognete, a da ne rešite umesto deteta

• Postavljajte pitanja, ne dajte uputstva. „Šta znamo? Šta se traži? Da li će biti više ili manje?“ umesto „Tu treba da oduzmeš.“
• Tražite da dete sastavi svoj zadatak za račun 15 - 7. Ko ume da smisli priču za račun, razume i obrnut smer.
• Menjajte brojeve u istom zadatku na sasvim male. Ako Mila ima 5 sličica, i to 2 više od Luke, i prvak će znati da Luka ima 3. Zatim se vratite na prave brojeve.
• Ako je čitanje i dalje sporo, radite na njemu odvojeno. Vežbe čitanja pomoći će tekstualnim zadacima više nego još deset stranica računa.

I još nešto: ne žurite. Dete koje jedan zadatak prepriča, nacrta, proceni, izračuna i proveri uradilo je više matematike od deteta koje je za isto vreme „odradilo“ pet.