Jedna rečenica, šest pitanja

Pred tobom je rečenica:

Juče je moja mlađa sestra u dvorištu pažljivo zalivala bakine ruže.

Zadatak glasi: odredi službu reči. To znači da za svaki deo rečenice treba da kažeš koji posao u njoj obavlja. Ne pitaš se koja je to vrsta reči. Sestra je po vrsti imenica i to ostaje gde god da je staviš, ali u jednoj rečenici može biti subjekat, a u drugoj objekat („Vidim sestru“). Služba zavisi od rečenice.

Tajna je u redosledu. Uvek postavljaj ista pitanja, istim redom.

Prvo pitanje: šta se radi? Traži glagol u ličnom obliku. Ovde je to je zalivala. To je predikat, glavni deo rečenice. Pazi da uhvatiš obe reči: je stoji daleko od zalivala, ali zajedno čine jedan glagolski oblik, perfekat. Predikat uvek traži prvi, jer se sva ostala pitanja postavljaju pomoću njega.

Drugo pitanje: ko je zalivao? Sestra. To je subjekat, onaj ko vrši radnju. Subjekat je u nominativu. Subjekat i predikat su glavni rečenični članovi i slažu se: sestra je zalivala, brat je zalivao, deca su zalivala.

Treće pitanje: zalivala je koga ili šta? Ruže. To je objekat, ono na čemu se radnja vrši. Kada je u akuzativu bez predloga, kao ovde, zove se pravi objekat. Nepravi objekat je u nekom drugom padežu ili ima predlog: pomaže drugu, razmišlja o moru, seća se leta.

Četvrto pitanje: gde, kada i kako? Odgovori su priloške odredbe. One bliže određuju radnju.

• Kada je zalivala? Juče, priloška odredba za vreme.
• Gde je zalivala? U dvorištu, priloška odredba za mesto.
• Kako je zalivala? Pažljivo, priloška odredba za način.

Postoji i odredba za uzrok, koja odgovara na pitanje zašto (drhtao je od zime), i odredba za količinu, koja odgovara na pitanje koliko (mnogo je učio).

Peto pitanje: šta je ostalo? Ostale su reči moja, mlađa i bakine. One ne odgovaraju ni na jedno pitanje postavljeno predikatu. Zato pitanje postavi imenici: čija sestra? Moja. Koja sestra? Mlađa. Čije ruže? Bakine. Reč koja stoji uz imenicu i bliže je određuje zove se atribut. Atribut nikad ne stoji sam, on je uvek dodatak nekoj imenici, pa uz njega zapiši i kojoj.

Šesto pitanje: jesam li sve iskoristio? Prebroj. Svaka reč u rečenici mora negde da pripadne. Ako ti je neka ostala, vrati se na četvrto i peto pitanje.

Rešenje izgleda ovako:

Još tri stvari koje se često pojave na kontrolnom, a u ovoj rečenici ih nema.

Subjekat ne mora da bude napisan. U rečenici „Čitam knjigu“ nema reči u nominativu, ali se iz oblika glagola vidi da je vršilac ja. Takav subjekat se zove neiskazani.

Predikat ne mora da bude glagol radnje. U rečenici „Marko je odličan đak“ predikat je je đak: oblik glagola jesam i imenica koja kazuje šta je Marko. To je imenski predikat. Isto je u rečenici „Dan je sunčan“, samo što je uz glagol pridev.

Uz imenicu može da stoji i druga imenica koja je objašnjava, odvojena zarezima: „Marko, moj drug, trenira košarku.“ To je apozicija.

Sada uzmi olovku i probaj sam, istim redom: „Sinoć je mali Luka u svojoj sobi tiho čitao novu knjigu.“ Šest pitanja, nijedna reč viška.