Glasovna analiza i sinteza: šest stepenika do prve pročitane reči

Na roditeljskom sastanku u pripremnoj grupi ili prvom razredu gotovo sigurno ćete čuti izraz „glasovna analiza i sinteza“. Zvuči kao nešto iz laboratorije, a radi se o veštini koju vežbate sa detetom svaki put kad se igrate kaladonta.

Glasovna analiza je rastavljanje reči na glasove: reč „nos“ sastoji se od glasova n, o, s. Glasovna sinteza ide obrnutim putem: kad čuje glasove n, o, s, dete ih spaja i prepoznaje reč „nos“. Prva veština potrebna je za pisanje (da bih napisao reč, moram da znam od kojih je glasova), druga za čitanje (da bih pročitao reč, moram da spojim glasove koje slova označavaju).

Naš jezik je u tome velikodušan prema početnicima: jedan glas ima jedno slovo. Zato dete koje dobro čuje glasove u reči obično nema mnogo muke kad stignu slova. I obrnuto, dete koje zna sva slova napamet, a ne čuje da „mama“ i „more“ počinju isto, zastaće već na prvim rečima u bukvaru.

Veština se razvija postepeno, uglavnom između četvrte i sedme godine, i svako dete ima svoj tempo. Stepenici ispod poređani su od lakših ka težim. Ne prelazite na sledeći dok prethodni ne ide lako, i sve radite kroz igru, po nekoliko minuta dnevno.

Pre nego što počnete

Glasove izgovarajte kratko i čisto: „s“, a ne „se“ ili „es“. Samoglasnike i glasove kao što su s, š, z, m, n, r možete razvući („sssunce“), i zato su zgodni za početak. Glasovi p, b, t, d, k, g ne mogu da se razvuku, pa ih izgovorite kratko, bez dodatog samoglasnika koliko god je moguće.

Slova vam za ove igre ne trebaju. Sve se radi na sluh.

Stepenik 1: reči koje zvuče slično

Rima je prvi znak da dete sluša kako reč zvuči, a ne samo šta znači. Čitajte pesme sa jasnom rimom i zastanite pred kraj stiha da dete samo dovrši. Igrajte „šta se slaže“: mačka - tačka, zlato - blato. Šta se slaže sa „nos“, „kos“ ili „sir“? Neka smišlja i besmislene rime, one su podjednako korisne i mnogo smešnije.

Stepenik 2: slogovi

Reči se tapšu, skaču ili koračaju: ma-ma (dva tapša), lep-tir, če-ko-la-da. Deca ovo obično vole jer je telo uključeno. Pitajte koja je reč duža, „voz“ ili „lokomotiva“. Mlađe dete će reći da je duža reč „voz“ jer je voz dugačak, i to je sasvim očekivano: tek uči da odvoji zvuk reči od stvari koju ona imenuje.

Stepenik 3: prvi glas

Ovde počinje prava glasovna analiza. Pitanje glasi: šta čuješ na početku reči?

• Počnite od reči koje počinju samoglasnikom ili glasom koji se može razvući: auto, oko, uvo, sssir, šššuma, mmmiš.
• Igra „vidim nešto što počinje na...“ radi u kolima, u čekaonici, u redu u prodavnici.
• Igra „korpa“: u korpu stavljamo samo ono što počinje na „m“. Može li med? Može. Može li sir? Ne može.
• Čijim glasom počinje tvoje ime? A mamino?

Stepenik 4: poslednji glas

Teže je nego što izgleda, jer se kraj reči izgovara tiše. Naglasite ga: „nossss“. Kad dete pouzdano čuje poslednji glas, spremno je za kaladont sa glasovima umesto slogova: ja kažem „nos“, ti kažeš reč koja počinje na „s“.

Stepenik 5: svi glasovi po redu

Krenite od kratkih reči od dva i tri glasa: on, uš, nos, sir, miš, luk, sok. Za svaki glas dete podigne prst, spusti žeton, kocku ili zrno pasulja. Koliko ih ima? Tri. Koji je prvi? Koji je u sredini? Glas u sredini je najteži za izdvajanje, pa mu dajte vremena.

Zatim reči od četiri glasa bez nagomilanih suglasnika (mama, riba, luna), pa tek onda reči u kojima su dva suglasnika jedan do drugog (slon, krov, zvono). Ako dete u reči „slon“ čuje samo s, o, n, to nije greška nepažnje nego znak da je stepenik još visok.

Stepenik 6: spajanje glasova u reč

Sada se uloge menjaju. Vi govorite „kao robot“, glas po glas, a dete pogađa reč: s - o - k. Pravila su ista: prvo kratke reči, razvučeni glasovi, pa sve kraće pauze između njih. Dobra igra je „robot naručuje ručak“ (s-u-p-a, r-i-b-a) ili „šta je u kesi“ (izgovorite glasove predmeta koji ste sakrili).

Ovo je trenutak koji neposredno prethodi čitanju. Dete koje ume da spoji tri izgovorena glasa u reč uradiće isto to kad glasove bude „čitalo“ sa slova.

Kako znate da ide dobro

Okvirno, dete pred polazak u školu obično može da izdvoji prvi i poslednji glas u jednostavnoj reči, a tokom prvog razreda uči da rastavi i sastavi celu reč. Neka deca to mogu znatno ranije, neka nešto kasnije. Važniji od kalendara je pravac: da li je danas lakše nego pre mesec dana.

Ako posle više nedelja redovne, strpljive igre dete i dalje ne čuje prvi glas u kratkoj reči, ako uz to nepravilno izgovara više glasova ili meša slične glasove (s i š, č i ć, r i l) i kad sluša i kad govori, vredi da ga pogleda logoped. Do logopeda se dolazi preko izabranog pedijatra, razvojnog savetovališta pri domu zdravlja ili stručne službe vrtića i škole. Što se ranije krene, posao je lakši.

Gotove zadatke za ovu vrstu vežbanja možete naći među vežbama za govor i izgovor. A kaladont u kolima ostaje najjeftinija i najbolja priprema za čitanje koja je ikad smišljena.