„Formulu znam, zadatak ne umem“

Skoro svako ko prvi put dobije fiziku prođe kroz isto. Lekciju razume, formulu zna, a kad dođe zadatak, gleda u tekst i ne zna odakle da počne. Onda pogleda rešenje, kaže „aha, pa da“ i misli da je naučio. Sledeći zadatak, ista priča.

Znanje ti tu ne fali. Fali ti postupak. Zadaci iz fizike rešavaju se uvek istim redom, i kad taj red jednom usvojiš, nemaš više osećaj da svaki zadatak počinješ od nule. Evo ga na primeru.

Biciklista je prešao 12 kilometara za 40 minuta. Kolika je bila njegova srednja brzina? Rezultat izrazi u kilometrima na čas.

Korak 1: pročitaj zadatak dva puta i zamisli šta se dešava

Prvi put čitaš da vidiš o čemu se radi. Drugi put čitaš sa olovkom i podvlačiš brojeve i ono što se traži. Zamisli sliku: čovek na biciklu, put dug 12 kilometara, vožnja traje 40 minuta. Ako možeš da nacrtaš skicu, nacrtaj je. U ovom zadatku je dovoljna jedna linija sa oznakom 12 km, ali kod težih zadataka skica ti reši pola posla.

Korak 2: ispiši šta je dato i šta se traži

Ovo je onaj deo koji mnogi preskaču jer „samo oduzima vreme“. A baš on pretvara rečenice u fiziku. Svaki broj dobija svoje slovo:

• s = 12 km
• t = 40 min
• v = ?

Sada više nemaš priču o biciklisti. Imaš put, vreme i traženu brzinu. Već iz ovoga se vidi koja ti formula treba.

Korak 3: proveri jedinice

Najviše grešaka u fizici nastaje baš ovde, a ne u računu. Traži se brzina u kilometrima na čas, a vreme je dato u minutima. Dok to ne uskladiš, svaki rezultat će biti pogrešan, ma koliko pažljivo delio.

Jedan čas ima 60 minuta, pa je 40 minuta jednako 40/60 časa, odnosno 2/3 h.

t = 40 min = 2/3 h

Korak 4: napiši formulu slovima

Pre nego što uvrstiš brojeve, napiši formulu:

v = s / t

Ako ti u zadatku treba neka druga veličina (recimo, traži se vreme), prvo iz formule izrazi nju slovima (t = s / v), pa tek onda ubacuj brojeve. Tako se mnogo ređe greši.

Korak 5: uvrsti brojeve zajedno sa jedinicama i izračunaj

v = 12 km / (2/3 h) = 12 × 3/2 km/h = 18 km/h

Deljenje razlomkom je množenje njegovom recipročnom vrednošću, to znaš iz matematike. Jedinice piši sve vreme, jer ti one same kažu da li si na dobrom putu: kilometri podeljeni časovima daju kilometre na čas, što je jedinica brzine. Da si kojim slučajem dobio „kilometre puta čas“, znao bi da si negde pogrešio i pre nego što pogledaš broj.

Korak 6: pitaj se da li rezultat ima smisla

18 kilometara na čas za biciklistu? Sasvim razumno. Da si dobio 0,3 km/h, to bi bio biciklista sporiji od puža. Da si dobio 480 km/h, bio bi brži od trkačkog automobila. A upravo 0,3 dobije onaj ko podeli 12 sa 40 i zaboravi korak 3.

Možeš i drugačije da proveriš: ako za 40 minuta pređe 12 km, za 20 minuta pređe 6 km, a za 60 minuta tri puta toliko, dakle 18 km. Slaže se.

Korak 7: napiši odgovor rečenicom

Srednja brzina bicikliste bila je 18 km/h.

Zadatak je pitao rečenicom, pa i odgovor treba da bude rečenica. Uz to, dok je pišeš, još jednom proveriš da li si odgovorio na ono što se tražilo, a ne na nešto usput.

Kako da vežbaš da bi ovo postalo navika

• Rešene primere iz udžbenika nemoj samo čitati. Pokrij rešenje, probaj sam, pa uporedi red po red. Čitanje tuđeg rešenja liči na gledanje nekoga dok vozi bicikl: sve ti je jasno, a voziti još ne umeš.
• Kad zapneš, ne gledaj celo rešenje. Otkrij samo sledeći red i nastavi sam.
• Isti zadatak uradi ponovo sutradan, bez gledanja. Ako ide, pređi na novi.
• Menjaj zadatak. Šta ako se traži put, a data su brzina i vreme? Šta ako je vreme dato u sekundama? Tako od jednog zadatka dobiješ tri.
• Napravi svoj list sa formulama, ali uz svako slovo napiši šta znači i u kojoj se jedinici meri. Formula u kojoj ne znaš šta je „s“ ne vredi ništa.
• Pretvaranje jedinica vežbaj posebno. Minuti u časove, kilometri u metre, grami u kilograme. Pet minuta dnevno dok ne postane lako.

I još nešto o lekcijama. Pre zadataka pročitaj lekciju i probaj da svaki pojam objasniš primerom iz života: brzina je ono što pokazuje brzinomer u kolima, sila je ono što osetiš kad guraš orman. Ko razume pojam, formulu vidi kao kratko zapisanu rečenicu, a ne kao niz slova koja treba nabubati.

Sedam koraka u početku deluje sporo. Posle dvadesetak zadataka radićeš ih bez razmišljanja.