Devet igara za pažnju za koje vam ne treba ekran

Dobra vest za sve koji nemaju živaca za radne listove: pažnja se kod dece najbolje vežba igrom. U igri dete samo želi da prati, pamti i čeka svoj red, jer inače gubi. Niko ne mora da ga opominje.

Izabrali smo devet igara koje ne traže nikakvu kupovinu ni pripremu. Pored svake piše šta se njome vežba i kako da je otežate kad postane prelaka. Većina je zgodna za decu od pete, šeste godine pa do kraja nižih razreda, a u neke će se rado uključiti i stariji.

1. Šta se promenilo?

Na poslužavnik stavite pet ili šest sitnica: ključ, gumicu, kašičicu, kockicu, štipaljku. Dete gleda pola minuta, pa se okrene. Vi jedan predmet sklonite, a ono pogađa koji nedostaje. Posle zamenite uloge, deca obožavaju da „ispituju“ odrasle.

Vežba: vizuelnu pažnju i pamćenje. Teže: više predmeta, dva sklonjena odjednom, ili ništa ne sklonite nego samo zamenite mesta dvama predmetima.

2. Pljesni kad čuješ

Čitate priču ili izmišljate rečenice, a dete pljesne svaki put kad čuje dogovorenu reč, na primer „zec“. Zvuči lako dok ne ubacite „zeleno“, „zid“ i „zeka“.

Vežba: slušnu pažnju, onu koja je na času najpotrebnija. Teže: dve reči i dva različita pokreta (na „zec“ pljesni, na „šuma“ lupni nogom).

3. Dan i noć

Stara igra iz školskog dvorišta: na „dan“ se stoji, na „noć“ se čučne. Voditelj pokušava da prevari tako što ubrzava, ponavlja istu reč ili sam uradi pogrešan pokret. Ista logika važi za igru u kojoj se naredba izvršava samo ako počinje dogovorenom rečju („Kapetan kaže: dotakni nos“).

Vežba: zaustavljanje prve reakcije. Sposobnost da se zakoči pre nego što se nešto uradi jedna je od osnova pažnje i deci je teža nego što izgleda. Teže: obrnuta pravila, na „dan“ se čučne.

4. Ledene figure

Pustite muziku, svi igraju. Kad muzika stane, svi se zalede u položaju u kom su se zatekli. Ko se pomeri, u sledećoj rundi pušta i zaustavlja muziku (ispadanje preskočite, jer onda najnemirnije dete, kome igra najviše treba, najkraće igra).

Vežba: kontrolu pokreta i brzo prebacivanje sa akcije na mirovanje. Odlična je posle škole, kad dete treba da se istrči pre domaćeg.

5. Memorija od običnih karata

Ne morate imati kupljenu igru memorije. Iz špila izdvojite osam do dvanaest parova (dve sedmice, dva žandara...), poređajte ih licem nadole i okrećite po dve. Ko nađe par, uzima ga i igra ponovo.

Vežba: usmerenu pažnju i pamćenje položaja. Ovde deca često pobeđuju odrasle, što im mnogo znači. Teže: više parova ili parovi po pravilu (dve karte koje zajedno daju deset).

6. Idem na put i nosim...

Prvi igrač kaže: „Idem na put i nosim četkicu.“ Drugi ponavlja i dodaje: „Idem na put i nosim četkicu i loptu.“ Niz raste dok neko ne pogreši. Savršena igra za kola, čekaonicu i red u pošti.

Vežba: slušanje drugih i zadržavanje niza u glavi. Teže: stvari moraju ići azbučnim redom ili počinjati istim slovom.

7. Ponovi ritam

Otkucajte dlanovima kratak ritam: dva spora, tri brza. Dete ponavlja. Zatim ono zadaje vama. Mogu se dodati tapšanje po kolenima, pucketanje prstima, lupkanje po stolu.

Vežba: slušnu pažnju i pamćenje redosleda, što je blisko onome što detetu treba kad piše po diktatu. Teže: duži ritam ili ritam sa pauzom u sredini.

8. Detektiv u šetnji

Na putu do škole ili prodavnice dajte zadatak: nađi pet crvenih stvari; broj samo bele automobile; pronađi tablicu u kojoj postoji broj 7; ko prvi vidi psa. Kod kuće ista igra glasi: „Vidim nešto okruglo i plavo“.

Vežba: izdvajanje bitnog iz gomile nebitnog, isto ono što dete radi kad na punoj tabli traži zadatak koji treba da prepiše. Usput šetnja prestaje da bude dosadna.

9. Mikado i druge igre mirne ruke

Mikado štapići, kula od drvenih pločica iz koje se izvlači po jedna, kula od karata, nizanje perli po zadatom obrascu (dve crvene, jedna plava, dve crvene...). Sve što traži da se uspori, pogleda i pažljivo pomeri ruka.

Vežba: strpljenje i istrajnost na jednoj stvari. Nizanje po obrascu dodaje i praćenje pravila.

Da igra ostane igra

• Deset do petnaest minuta je dovoljno. Prekinite dok je još zabavno, pa će dete sutra samo tražiti nastavak.
• Počnite od nivoa na kom dete lako uspeva, pa otežavajte postepeno.
• Nemojte najavljivati igru kao vežbu („hajde da vežbamo koncentraciju“). To je najsigurniji način da je pokvarite.
• Puštajte ga da i ono vodi. Dete koje smišlja kako da prevari tatu u igri „Dan i noć“ vežba pažnju jednako kao kad izvršava naredbe.
• Ne puštajte ga namerno da pobedi svaki put. Podnošenje poraza je takođe deo onoga što ove igre uče.

Klasične društvene igre, od „Ne ljuti se, čoveče“ do domina i šaha, rade isti posao: čeka se red, prati se šta drugi rade, pamte se pravila. Ako vaša porodica ima jedno veče nedeljno za društvene igre, već radite za detetovu pažnju više nego što mislite.

Kad poželite i zadatke na papiru ili ekranu, tipa pronađi razlike i pronađi uljeza, pogledajte vežbe za pažnju i koncentraciju na Testoteci.