Vaše dete upravo uči pisana slova. Evo šta ga čeka

Dragi roditelju,

ako ovo čitate, verovatno je kod vas na stolu sveska sa uskim linijama, u njoj tri reda slova koje se trudi da liči na „ж“, a pored sveske dete koje je upravo izjavilo da to ne može niko da napiše. Pišemo vam da kažemo da je sve u redu.

Pisana slova su, posle samog čitanja, verovatno najveći zalogaj prvog razreda. Štampana slova dete je sastavljalo od ravnih crta i krugova i moglo je da zastane posle svakog poteza. Pisano slovo traži da se ruka kreće u jednom dahu, da usput menja pravac, da stane tačno na liniju i da odatle krene ka sledećem slovu. To je sasvim nov pokret. Ruka ga uči onako kako noge uče bicikl: nespretno, pa odjednom.

U našim školama pisana slova ćirilice najčešće se uče u prvom razredu, pošto deca savladaju štampana, a latinica dolazi na red u drugom. Raspored se razlikuje od učiteljice do učiteljice, pa je vaša prva i najbolja adresa za sve nedoumice upravo ona.

Evo nekoliko stvari koje bismo voleli da vam je neko rekao na početku.

Nemojte ići ispred škole. Iskušenje je veliko, naročito ako dete samo traži da nauči „kako se piše mama“. Ali svako pisano slovo ima tačno određeno mesto odakle počinje i smer u kome se ispisuje, i učiteljica to pokazuje potez po potez. Slovo naučeno kod kuće pogrešnim redosledom izgleda prihvatljivo dok stoji samo, a raspadne se čim treba da se poveže sa sledećim. Odučavanje je teže od učenja.

Pitajte za poteze, ne za izgled. Kada dete donese novo slovo, zamolite ga da vam pokaže kako se piše, prvo prstom po stolu ili u vazduhu, krupno. Neka naglas kaže kuda ide: „gore, pa nazad dole, pa kukica“. Ako ume da vam objasni, ruka će stići za glavom.

Tri lepa slova vrede više od tri reda. U prvom redu slova su obično najbolja, u trećem ruka već klizi. Ako je domaći dva reda, neka budu dva reda, sa malim predahom između. Posle toga zamolite dete da zaokruži svoja tri najuspelija slova. Tako oko uči šta je dobar oblik, a strana se završava nečim prijatnim.

Gumica nije prijatelj. Dete koje briše svako slovo koje mu se ne dopadne izgubi ritam, iskrza papir i naljuti se. Dogovorite se da se nespretno slovo ostavi tu gde jeste i da se pored napiše novo.

Neka slova muče gotovo sve. U ćirilici su to obično ona sa više oblina i petlji, poput ж, ф, д, б i в, a zabune pravi i družina sličnih: и, ш, л, м, п, т, г. Dete zaboravi početnu kukicu kod л i м, pa ih ne razlikujete od и, ili izostavi crtice kojima se obeležavaju г, п, т i ш. To nije nepažnja, već previše sličnih oblika odjednom. Pomaže da ih napišete jedno ispod drugog i zajedno potražite po čemu se razlikuju.

Povezivanje je posebna veština. Čak i kada pojedinačna slova izgledaju lepo, reč može da ispadne rastrgana. Najteži su spojevi posle slova koja se završavaju gore, kao о, в i б. Ovde pomaže pisanje kratkih reči polako, uz praćenje da se olovka ne diže bez potrebe.

Brzina dolazi sama. U prvom razredu sporo pisanje je ispravno pisanje. Ko žuri, uvežbava pogrešan oblik. Strpite se do kraja drugog razreda, kada se kod većine dece pokret automatizuje i ruka krene brže.

A onda, u drugom razredu, stiže latinica, i sa njom nova zbrka. Dete koje je taman savladalo ćirilicu počinje da ih meša: ćirilično „р“ pročita kao latinično „p“, usred latinične reči napiše „в“ umesto „v“, a pisano ćirilično „т“ i latinično „m“ izgledaju mu isto. Ovo mešanje je očekivano i prolazno. Najviše pomaže da se dva pisma ne vežbaju u istom dahu: jedan dan jedno, drugi dan drugo, i da se u svakoj rečenici dosledno ostane u jednom pismu.

Kada treba da se zabrinete? Ako pred kraj prvog razreda dete i dalje ne pamti oblike slova koja su odavno obrađena, ako su mu slova uprkos vežbanju neprepoznatljiva, ako se žali na bol u ruci ili ako pisanje izaziva toliki otpor da svaki domaći postaje bitka, recite to učiteljici. Ona će vam reći da li je to u granicama očekivanog i, ako nije, uputiti vas na školskog pedagoga, psihologa ili logopeda. Rano postavljeno pitanje nikome nije naškodilo.

Do tada, čuvajte ovu svesku sa uskim linijama. Krajem godine stavite je pored nove i pustite dete da samo vidi razliku. Malo šta ga ubedi kao sopstveno „ж“ iz oktobra.

Srdačno,

redakcija Testoteke