Prvi pregled kod logopeda: šta vas čeka i kako da se pripremite

Kako da znam da je vreme za logopeda?

Najkraće: kad vas nešto u govoru deteta brine duže od nekoliko nedelja. Roditeljski utisak je ozbiljan podatak i nijedan logoped vam neće zameriti što ste došli „bez veze“. Ako tražite konkretnije orijentire za izgovor, pregled vredi zakazati kada:

• dete od tri godine govori tako da ga razume samo porodica
• neki glas zvuči iskrivljeno (iz grla, kroz nos, sa jezikom među zubima), u bilo kom uzrastu
• posle pete godine i dalje izostaje ili se zamenjuje više glasova
• dete zastajkuje, ponavlja slogove ili se napinje dok govori, a to traje ili se pojačava
• dete izbegava da govori, ljuti se kad ga ne razumeju ili ga druga deca zadirkuju

Zar neće proći samo?

Ponekad hoće. Razvojne zamene glasova kod mlađe dece često nestanu bez ikakve pomoći. Nevolja je što roditelj ne može pouzdano da razlikuje ono što će proći od onoga što neće. Pregled upravo tome služi. Ishod može da bude i „sve je u redu za uzrast, vidimo se za šest meseci“, a to je sasvim dobar ishod.

Gde se ide i treba li uput?

Logopedi rade u domovima zdravlja, najčešće u okviru razvojnog savetovališta, i tamo se obično stiže preko izabranog pedijatra. Postoje i specijalizovane zdravstvene ustanove, kao i privatne logopedske ordinacije u koje se dolazi bez uputa. Neki vrtići i škole imaju svog logopeda, pa se raspitajte i kod vaspitača. Liste čekanja u državnim ustanovama umeju da budu duge, što je još jedan razlog da se ne odlaže zakazivanje.

Šta da ponesem?

• zdravstvenu knjižicu i medicinsku dokumentaciju ako postoji (otpusna lista iz porodilišta, nalazi sluha, izveštaji drugih lekara)
• beleške: kada je dete progovorilo prve reči, kada je počelo da ih spaja, koje glasove ne izgovara ili menja, od kada primećujete teškoću
• kratak video ili zvučni snimak deteta dok opušteno priča kod kuće, jer pred nepoznatom osobom mnoga deca zaćute
• omiljenu igračku ako je dete stidljivo

Kako pregled izgleda?

Obično traje između pola sata i sat vremena i ima nekoliko delova, ne nužno ovim redom.

Razgovor sa roditeljem. Logoped će pitati o trudnoći i porođaju, ranom razvoju (kada je dete sedelo, prohodalo, progovorilo), bolestima, upalama uha, ishrani i žvakanju, navikama kao što su duda ili sisanje prsta, jezicima koji se govore u kući i o tome ima li u porodici govornih teškoća. Pitanja su brojna jer govor zavisi od mnogo toga.

Igra i razgovor sa detetom. Malom detetu sve liči na igranje: slikovnice, kocke, lutke. Logoped za to vreme sluša kako dete govori spontano, kako razume naloge i kako se sporazumeva.

Ispitivanje izgovora. Dete imenuje slike birane tako da se svaki glas pojavi na početku, u sredini i na kraju reči. Logoped beleži koji glasovi su čisti, koji izostaju, koji se zamenjuju i koji su iskrivljeni.

Pregled govornih organa. Kratak pogled na usne, zube, zagrižaj, nepce i jezik, uz nekoliko pokreta: isplazi jezik, podigni ga, pomeri levo-desno, naduvaj obraze.

Sluh za glasove. Starije dete može dobiti zadatak da razlikuje slične reči ili da kaže kojim glasom reč počinje.

A ako dete ne bude htelo da sarađuje?

To se dešava stalno i logopedi su na to navikli. Deo podataka dobija se iz razgovora sa vama i iz snimka koji ste poneli, a procena se po potrebi nastavi na sledećem susretu. Detetu unapred recite istinu, jednostavno: idemo kod tete (ili čike) koja se sa decom igra i priča, ne boli ništa i nema injekcija. Nemojte govoriti da idete „da te nauče lepo da pričaš“, jer dete iz toga čuje da sada priča ružno.

Šta dobijam na kraju?

Usmeno objašnjenje nalaza, a često i pisani izveštaj. Mogući su različiti ishodi: sve je u skladu sa uzrastom, savetuje se praćenje i kontrola za nekoliko meseci, ili se predlaže logopedski tretman. Ponekad logoped uputi dete na dodatne preglede, najčešće na proveru sluha kod otorinolaringologa, kod stomatologa zbog zagrižaja ili kod psihologa. To ne znači da je nađeno nešto strašno, već da se isključuju mogući uzroci.

Ako je potreban tretman, kako on teče?

Susreti traju pola sata do četrdeset pet minuta, jednom ili više puta nedeljno, zavisno od teškoće i mogućnosti ustanove. Kod izgovora se ide redom: priprema govornih organa i sluha, dobijanje glasa, pa njegovo uvežbavanje u slogovima, rečima, rečenicama i svakodnevnom govoru. Roditelj dobija kratke zadatke za kuću. Bez njih tretman ide znatno sporije, jer pola sata nedeljno ne može da promeni naviku koja se ponavlja po ceo dan. Koliko će sve trajati, niko pošteno ne može da kaže unapred.

Koja pitanja da postavim logopedu?

• Šta je tačno teškoća i kako je objašnjavate?
• Šta da radimo kod kuće, koliko često i koliko dugo?
• Šta da ne radimo?
• Po čemu ćemo znati da ima napretka?
• Kada je sledeća kontrola?

Zapišite odgovore odmah. Posle pregleda, uz dete koje vuče za rukav i traži obećani sladoled, polovina toga ispari.