Koju knjigu za koji uzrast? Mali vodič kroz dečju policu
Od prve slikovnice do romana za osmake, uz jedan savet: učlanite dete u biblioteku
Fotografija: Aleksi Tappura / StockSnap (CC0)
Knjiga data u pogrešno vreme lako postane knjiga koju dete nikad neće otvoriti. Roman koji bi ga u petom razredu oduševio, u drugom ga samo ubedi da su knjige teške i dosadne. Zato pri izboru vredi misliti manje na to šta bi dete „trebalo“ da pročita, a više na to šta u ovom trenutku može da pročita sa lakoćom i radošću.
Tabela ispod je okvirna. Uzrasti se prelivaju, deca se razlikuju, i sasvim je u redu da trećak čita slikovnice, a da šestakinja posegne za knjigom „za odrasle“. Naveli smo samo pisce i dela koja generacije čitaju decenijama. Uz njih postoji i bogata savremena dečja književnost, za koju je najbolji vodič bibliotekar u dečjem odeljenju.
| Uzrast | Kakva knjiga odgovara | Gde tražiti |
|---|---|---|
| Do 3 godine | Kartonske slikovnice sa krupnim, jasnim slikama i malo teksta. Kratke pesme sa ritmom, brojalice, tašunaljke. | Narodne brojalice i uspavanke, pesme Jovana Jovanovića Zmaja. |
| 3 do 6 godina | Slikovnice sa pričom, bajke, basne, pesme. Čita odrasli, dete sluša, gleda slike i „čita“ po njima. | Bajke braće Grim i Hansa Kristijana Andersena, narodne bajke i priče, basne, pesme Zmaja, Dragana Lukića i Ljubivoja Ršumovića, „Ježeva kućica“ Branka Ćopića. |
| 1. i 2. razred | Za samostalno čitanje: krupna slova, kratke rečenice, mnogo slika, kratke celine. Za čitanje naglas: duže priče i prvi romani u nastavcima. | Pesme i priče Duška Radovića, Desanke Maksimović i Ljubivoja Ršumovića, Ezopove i Dositejeve basne, narodne priče. Naglas: „Pinokio“ Karla Kolodija, „Pipi Duga Čarapa“ Astrid Lindgren. |
| 3. i 4. razred | Prvi romani koje dete čita samo: kratka poglavlja, humor, junak njegovih godina, poneka ilustracija. | „Emil i detektivi“ Eriha Kestnera, „Čarli i fabrika čokolade“ Roalda Dala, „Bela Griva“ Renea Gijoa, „Hajdi“ Johane Špiri, „Alisa u zemlji čuda“ Luisa Kerola, bajke Grozdane Olujić, priče Branka Ćopića. |
| 5. i 6. razred | Pustolovni romani, družine, detektivske zagonetke, fantastika, serijali. Duža radnja sa više likova. | „Hajduci“ Branislava Nušića, „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića, „Tom Sojer“ Marka Tvena, „Robinson Kruso“ Danijela Defoa, „Dečaci Pavlove ulice“ Ferenca Molnara, romani Žila Verna, „Hobit“ Dž. R. R. Tolkina, serijal o Hariju Poteru Dž. K. Rouling. |
| 7. i 8. razred | Knjige o odrastanju, prijateljstvu, prvoj ljubavi i nepravdi. Klasici koji se čitaju i kao deca i kao odrasli. Prvi izleti na policu za odrasle. | „Mali princ“ Antoana de Sent-Egziperija, „Dnevnik Ane Frank“, „Autobiografija“ Branislava Nušića, „Bašta sljezove boje“ Branka Ćopića, priče o Šerloku Holmsu Artura Konana Dojla, „Beskrajna priča“ Mihaela Endea. |
Deo ovih naslova nalazi se i u školskoj lektiri, u različitim razredima. To ne treba da vas zbuni: knjiga pročitana iz zadovoljstva godinu dana ranije na času se samo lakše i lepše čita drugi put.
Kako proveriti da li je knjiga preteška
Postoji jednostavna proba koju bibliotekari često preporučuju. Dete otvori knjigu negde na sredini i pročita jednu stranu. Za svaku reč koju ne ume da pročita ili ne razume, podigne jedan prst. Ako na kraju strane ima podignutih pet prstiju, knjiga je za sada preteška za samostalno čitanje (ali možda odlična da je čitate vi njemu). Ako nema nijedan ili ima jedan-dva, knjiga je taman.
Pogledajte i samu stranicu. Veličina slova, razmak između redova, dužina poglavlja i broj ilustracija detetu početniku znače više od preporuke na koricama.
Zašto biblioteka, a ne samo knjižara
- Greške u izboru ne koštaju ništa. Dete može da uzme pet knjiga, četiri vrati posle deset strana i zadrži jednu. Tako se uči šta voliš.
- Dete bira samo. Sopstvena članska karta i polica do koje može da dohvati daju osećaj da su knjige njegova stvar.
- Bibliotekar zna. Recite koliko dete ima godina, šta je poslednje pročitalo sa uživanjem i šta ga zanima (konji, svemir, fudbal, detektivi). Dobićete preporuku kakvu ne daje nijedna tabela, uključujući i ovu.
- Rok vraćanja je blag podsetnik. Knjiga koja se vraća za dve-tri nedelje češće bude pročitana od one koja zauvek stoji na polici.
Većina gradskih i opštinskih biblioteka ima dečje odeljenje, članarina za decu je obično simbolična ili besplatna, a mnoge organizuju i radionice i čitalačke klubove. Školska biblioteka je još bliže i često nepravedno zaboravljena.
Nekoliko pravila za biranje
- Tema pre „vrednosti“. Dete koje voli životinje pročitaće enciklopediju o psima pre nego nagrađeni roman. Krenite odatle.
- Serijali su saveznici. Kad se detetu dopadne prva knjiga, sledećih pet nije potrebno nagovarati.
- Za samostalno čitanje birajte lakše, za čitanje naglas teže. Tako dete istovremeno gradi i sigurnost i rečnik.
- Ne sudite po svojim uspomenama. Knjiga koju ste vi voleli sa deset godina vašem detetu može biti spora. Ponudite je, ali ne zamerite ako je vrati.
- Pesme, stripovi, enciklopedije i časopisi su takođe knjige. Polica ne mora da bude sastavljena samo od romana.
I poslednji savet: kad sledeći put odete u biblioteku, uzmite jednu knjigu i za sebe.
Tekstovi na blogu su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet stručnjaka (pedagoga, psihologa, logopeda ili lekara).
