Da li dete treba da zna da čita pre polaska u školu?

Negde oko upisa u prvi razred u svakom parku krene isto poređenje: ko već čita, ko piše svoje ime, ko zna sva slova. Roditelji dece koja još ne čitaju vraćaju se kući zabrinuti, a roditelji male čitačice pitaju se da li će joj u školi biti dosadno. Sakupili smo pitanja koja se u tim razgovorima najčešće čuju.

Mora li dete da zna da čita kada krene u školu?

Ne mora. Prvi razred je zamišljen tako da se početno čitanje i pisanje uče u školi, od početka, i učitelji računaju na to da u odeljenju ima i dece koja čitaju i dece koja tek upoznaju slova. Pripremni predškolski program takođe nema zadatak da nauči decu da čitaju, nego da ih pripremi: da razviju govor, pažnju, šaku i naviku rada u grupi.

Kada deca obično nauče da čitaju?

Većina dece ovlada osnovama čitanja tokom prvog razreda, dakle negde između šeste i osme godine. Raspon je širok i potpuno uobičajen. Neko dete poveže slova u reč sa pet godina, gotovo samo od sebe, a nekom to „klikne“ tek pred kraj prvog polugodišta. Vreme kada je dete pročitalo prvu reč slabo govori o tome kakav će čitalac biti u četvrtom razredu.

Dete samo traži da ga učim slova. Da li da ga zadržavam?

Nema razloga. Ako pita koje je ovo slovo, recite mu. Ako hoće da napiše ime bake na čestitki, pokažite mu. Radoznalost je najbolji učitelj i bilo bi šteta gasiti je rečenicom „to ćeš učiti u školi“. Dva saveta ipak vrede:

• Slova izgovarajte kao glasove: „m“, „s“, „r“, a ne „em“, „es“, „er“. Dete koje nauči nazive slova posle teško spaja „em-a-em-a“ u „mama“.
• Krenite od velikih štampanih slova ćirilice, jer se od njih kreće i u prvom razredu. Pisana slova ostavite učiteljici ili učitelju: redosled poteza pri pisanju lako se pogrešno nauči, a teško ispravlja.

A ako ga slova uopšte ne zanimaju?

I to je u redu. Prisilno sedenje nad bukvarom sa pet ili šest godina uglavnom donosi otpor, a ne čitanje. Mnogo više od slova znače veštine koje se ne vide na prvi pogled, a na kojima čitanje stoji.

Koje su to veštine?

Stručnjaci ih zovu predčitalačkim veštinama. Dete koje ih ima obično lako nauči da čita kad za to dođe vreme:

• Bogat govor i rečnik. Dete koje razume mnogo reči razumeće i ono što pročita.
• Sluh za glasove. Ume da kaže kojim glasom počinje reč „sunce“, da smisli reč koja se rimuje sa „kuća“, da reč rastavi na slogove uz tapšanje.
• Pažnja. Može da odsluša kratku priču do kraja i da ostane desetak minuta uz jednu aktivnost.
• Iskustvo sa knjigom. Zna da se knjiga lista sleva nadesno, da tekst nešto znači, da se priča krije u onim sitnim znacima, a ne samo u slikama.
• Spretna šaka. Seče makazama, niže perle, crta, pravilno drži olovku.

Sve se to razvija kroz igru i razgovor. Na stranici sa vežbama za čitanje možete naći zadatke primerene predškolcima i prvacima.

Šta onda da radim kod kuće ako ne učimo slova?

Čitajte detetu naglas, svakog dana, makar deset minuta. Razgovarajte o pročitanom: šta misliš da će se dogoditi, zašto je medved bio ljut. Igrajte se rečima u kolima i na putu do vrtića („vidim nešto što počinje na š“). Pevajte, učite brojalice i kratke pesme napamet. Puštajte dete da „čita“ slikovnicu po slikama i prepričava je lutkama. Sve su to ozbiljne pripreme, iako ne liče na učenje.

Moje dete već čita. Da li će mu u prvom razredu biti dosadno?

Može se desiti da mu pojedini časovi budu laki, ali prvi razred nije samo čitanje. Tu su pisana slova, lep i čitak rukopis, matematika, rad u grupi, čekanje na red. Recite učitelju da dete čita. Većina učitelja takvoj deci daje dodatne zadatke: duži tekst, knjigu iz odeljenske biblioteke, ulogu pomagača. Kod kuće samo nastavite sa onim što je i dovelo do čitanja, a to su knjige i razgovor.

Kada ima razloga za brigu?

To što šestogodišnjak ne čita nije razlog za brigu. Pažnju zaslužuju druge stvari. Ako dete pred polazak u školu nepravilno izgovara više glasova, teško pamti kratke pesmice, ne ume da izdvoji prvi glas u jednostavnoj reči ni posle mnogo igre, ili mu je govor primetno siromašniji nego kod vršnjaka, razgovarajte sa vaspitačicom i potražite mišljenje logopeda. Do logopeda se može doći preko pedijatra ili razvojnog savetovališta pri domu zdravlja. Rana procena ne znači da nešto nije u redu, ona samo daje vreme da se detetu pomogne pre nego što krenu školske obaveze.

I na kraju: da li rano čitanje znači da je dete napredno?

Znači da je rano naučilo da čita, i to je lepo. Razlike između dece koja su pročitala prvu reč sa pet i one koja su to uradila sa sedam godina najčešće se tokom prvih razreda istope. Ono što ostaje jeste odnos prema knjizi. Zato je važnije da dete u školu ponese radoznalost i lepu uspomenu na čitanje pred spavanje nego unapred naučenu azbuku.